MUMBAI | INDIA
Umetnost je putovanje koje se razvija kroz strast, istraživanje i duboku introspekciju. Za Avigyana Bhattacharyu, umetnika čiji rad spaja fotorealizam sa apstraktnim tehnikama, ovo putovanje je oduvek bilo usmereno na istraživanje ljudske psihe i emocija. Njegova umetnička vizija, oblikovana bogatim kulturnim nasleđem iz detinjstva provedenog u Omanu, kao i podrškom porodice i mentora, odražava snažnu fascinaciju kontradiktornostima koje čine ljudsko iskustvo. U ovom intervjuu, Avigyan otkriva kako njegovo kulturno nasleđe, iskustva iz detinjstva i neprestana želja za istraživanjem novih granica utiču na njegovo stvaralaštvo, kao i kako uspeva da prenese suštinu emocija kroz spoj apstrakcije i realizma.
Možete li nas vratiti u trenutak kada ste prvi put osetili da je umetnost vaš poziv? Kako su se vaši prvi koraci u svetu umetnosti razvijali i kako ste uspeli da s vremenom unesete emocije u svoje radove?
Ne verujem da postoji određeni trenutak kada sam znao da treba da se bavim umetnošću u meri u kojoj to sada radim; pre bih rekao da je to bilo više razumevanje da imam talenat za to, što me je navelo da dublje istražujem šta sam sposoban da postignem, da identifikujem svoje granice i, što je najvažnije, svoje preferencije i radim na poboljšanju kao umetnik. Oduvek sam smatrao da su ljudske emocije koje se doživljavaju tokom sukoba ili ambicioznih želja izuzetno snažne i fascinantne, tako da se trudim da tražim reference i teme koje mogu biti prožete istim kada stvaram delo na platnu.
Poznati ste po uspešnom spajanju apstraktnih tehnika sa fotorealizmom. Možete li podeliti kako pristupate stvaranju takvih radova? Koje procese i tehnike koristite da biste postigli ovu jedinstvenu fuziju?
Mnogi moji radovi imaju određene aspekte koji su vrlo detaljni u nastojanju da postignem maksimalni nivo fotorealizma koji mogu. Međutim, primetio sam da ako povučem svoju perspektivu unazad i tretiram sliku kao jedinstvenu celinu ili kreaciju, umesto da ih segmentiram na fotorealistične i apstraktne sekcije, to mi omogućava da prelazim između njih sa mnogo većim stepenom neprimetnosti. Što se tiče tehnika, ne koristim ništa specifično jer se one značajno razlikuju od jedne slike do druge, ali postoje dve konstante na koje se volim osloniti. Za fotorealistične delove strpljenje je najveći saveznik, iznad svih tehnika, a za apstraktne delove verujem da izlazak iz zone komfora i preuzimanje smelih rizika vodi do najboljih rezultata.
Kao umetnik iz Mumbaija, okruženi ste bogatom kulturom i istorijom. Kako vas ova kulturna baština inspiriše i kako se reflektuje u vašim radovima?
Zapravo, većina moje inspiracije potiče iz arapske kulture zbog toga što sam većinu svog detinjstva proveo u Omanu, do te mere da je to praktično urezano u moje biće. Njihovo bogato kulturno nasleđe i lepe uspomene na vreme provedeno u Omanu oblikovale su moj umetnički način razmišljanja na načine koje je teško opisati rečima. Mislim da moje slike same za sebe govore u smislu arapskih inspiracija. Produbljivanje mog razumevanja te kulture i uvažavanje vrednosti koje ona nosi je nešto čemu se radujem u budućnosti.
Vaši radovi istražuju ljudsku psihu i entropiju emocija. Šta vas najviše inspiriše u ovoj temi i kako uspevate da prikažete ove kontradikcije kroz kombinaciju apstrakcije i realizma?
Ljudske emocije su oduvek intrigirale moju maštu, a kako sam ih sve više razumevao, došao sam do spoznaje da čak i najmračnije emocije imaju pozitivne aspekte i na nama je da ih prepoznamo. Primer bi bio da nema mogućnosti za "nadu" bez "očaja", i iako je ekstremno, to učvršćuje poentu. Nepragmatična priroda naših emocija je ono što omogućava ove vrste kontradikcija i to je upravo ono što je inspirisalo i nastaviće da inspiriše moje umetničke radove.
Vaši radovi su priznati u brojnim svetskim rekordima, uključujući Indijsku knjigu rekorda i Britanske svetske rekorde. Kako ova priznanja utiču na vaš pristup umetničkim projektima? Kako održavate originalnost dok postavljate nove standarde?
Bio sam izuzetno srećan što sam imao čast da dobijem razna priznanja koja imam, i iako ona ne utiču direktno na moja umetnička dela, deluju kao spoljašnje inspiracije, u suštini se stapajući sa mojom istrajnošću da nastavim ka savladavanju sebe. Sa svakim novim umetničkim delom imam tendenciju da biram teme ili reference u koje nisam siguran i koje sadrže delove koje moram da dokučim kako bi slika u mojoj glavi oživela na platnu. Iskreno to radim jer je izuzetno uzbudljivo i osećaj euforije nakon prevazilaženja prepreka prilikom stvaranja umetničkog dela je neuporediv, ali bih se usudio da kažem da mi ovaj proces takođe omogućava da stalno testiram svoje granice i održavam originalnost.
Podrška vaše porodice i mentora bila je značajna u vašem umetničkom putu. Kako su vas oni inspirisali da razvijete svoj jedinstveni stil i kako su vam pomogli da prevaziđete izazove?
Da kažem da su me roditelji podržavali tokom celog života, uključujući i moju umetničku karijeru, ne bi bilo dovoljno, jer verujem da je jedini razlog zbog kog sam stigao ovako daleko zahvaljujući njima, i oni su igrali višeslojnu ulogu ljubaznih roditelja i strogih kritičara sa takvom savršenošću da je njihovo prisustvo u mom životu samo po sebi inspiracija da nastavim dalje i savladam svoj zanat. Čvrsto verujem da su osnovne tehnike od najveće važnosti kada je u pitanju biti umetnik i svaki od mojih mentora mi je pomogao da stvorim svoje temelje do te mere da volim da povučem paralelu sa veštim kovačem koji temperira i oštri savršen mač.
Učestvovali ste na međunarodnim izložbama, uključujući World Art Dubai, gde je jedno od vaših dela prodato. Kako birate teme za svoje radove kada znate da će biti izloženi na tako prestižnim događajima? Kako ta iskustva utiču na vaš budući rad?
Obično imam dve široke teme, naime jednu koja je snažno inspirisana arapskom kulturom i drugu koja duboko ulazi u razumevanje suptilnih nijansi ljudskih emocija. Mislim da je važno biti veran sebi i stvarati umetnička dela u skladu sa tim, umesto da se silom prilagođavate unapred određenoj temi ili stilu, jer bi to verovatno dovelo do inhibicija praćenih ispodprosečnim delom, a za mene bi to bilo neprihvatljivo. Izložbe same po sebi predstavljaju proveru realnosti jer mi omogućavaju da razumem i formulišem svoje naredne korake jednostavno posmatrajući starije umetnike i njihove besprekorne kreacije. Inspiracija sa tih mesta je poput najslađe melodije, i samo treba da obratimo pažnju i upijemo je u njenoj punoj veličini.
Avigyan Bhattacharya je umetnik koji kroz svoja dela uspeva da prikaže duboke i složene emocije koje svi mi doživljavamo. Njegova umetnost je svojevrsna meditacija o ljudskoj prirodi, sa posebnim naglaskom na kontradikcije i složenosti koje čine našu svakodnevicu. Kroz ovaj intervju, Avigyan nam omogućava uvid u svoj kreativni proces i inspiracije koje ga pokreću, pokazujući da je umetnost mnogo više od estetike — ona je sredstvo za izražavanje, istraživanje i razumevanje sveta oko nas. Sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo kako će se njegov jedinstveni umetnički stil i dalje razvijati i uticati na umetničku scenu širom sveta.
Photos: Avigyan Bhattacharya