UMETNICA DANICA MAKSIMOIVĆ | SRBIJA
Predstavljamo vam mladu umetnicu iz Srbije, Danicu Maksimović, čiji svet umetnosti definišu boje, oblici i inovacija. Njeno stvaralačko putovanje, oblikovano slikarstvom i inovativnim mozaicima od elektronskog otpada, otkriva nam ne samo njenu tehničku virtuoznost već i duboku povezanost sa ekologijom. Njena umetnička vizija, oživljavaja istoriju, znamenitost gradova i večnu inspiraciju, Nikolu Teslu. Pridružite nam se u fascinantnom razgovoru o umetnosti, reciklaži i stvaralačkim planovima za budućnost.
Danice, otkrijte nam kako ste pronašli svoju strast prema slikarstvu i šta je bilo vaše ključno nadahnuće za kretanje stazama umetnosti.
Crtam i slikam još od osnovne škole, tada sam za jedan školski časopis rekla da u budućnosti želim da se bavim slikarstvom. Da je umetnost moj životni poziv čini mi se da sam znala oduvek, ali glavna motivacija mi je bila jedan konkurs redakcije Obrazovno naučnog programa RTS-a ( Radio televizija Srbije) "Moje detinjstvo - Deca Kosova i Metohije". Tada je moj crtež osvojio drugo mesto i to mi je bila potvrda da neko prepoznaje moj rad i da to što radim ima smisla.
Posle osnovne škole u Gračanici odlučila sam da upišem Umetničku školu u Nišu, nakon toga i Fakultet umetnosti, diplomirani sam master likovni umetnik. Iskustva na akademiji su za mene dragocena, imamo sjajne profesore, svako od profesora prenosi svoje iskustvo i znanje, naučila sam mnogo i na tome sam mojim profesorima beskrajno zahvalna. Kroz studiranje svo znanje koje ste do tada stekli pretačete u svoj stil koji gradite, a kada ste u rukama profesionalaca kao mlad čovek koji tek treba da postane umetnik mnogo je lakše i kvalitenije nego da sami učite, važan je i izbor mentora koji vas prati i podržava tokom studiranja, moja mentorka prof. Katarina Đordjević bila je iz mog iskustva pravi izbor i pomogla mi je da shvatim i razumem sva pitanja i prepreke koji nas prate na stvaralačkom putu. Nismo postali umetnici sami zbog sebe već zahvaljujući školovanju, obrazovanju i prilici da učimo, usavršavamo se i napredujemo u ovoj oblasti.
Osim slikarstva, eksperimentisali ste i sa vajarstvom. Možete li nam otkriti više o počecima Vašeg istraživanja vajarstva i kako ste se odlučili upustiti u ovu umetničku granu?
Sa vajarstvom sam se prvi put susrela na prijemnom ispitu za Umetničku školu i imala najviše poena na vajanju, zvuči neverovatno ali je tako. Obzirom da nisam imala uslove da se spremam za prijemni kao što su to imali drugi učenici ja sam bez pripreme uspela i upisala smer koji sam želela - likovni tehničar.
Vajanje je moja prva ljubav, razmišljala sam i da studiram vajarstvo, vajanje vam omogućava izražavanje u prostoru, skulptura je nešto drugo, skulptura je sloboda. Dok u slikarstvu koji god format da odaberete on će vam postaviti neku granicu, u vajarsrstvu to nije slučaj - nebo je granica.
Istražujem ali i poznajem skoro sve likovne tehnike, ne vezujem se za jednu, na završnom semestru master studija bila sam deo projekta razmene studenata i nekoliko meseci provela u Velikom Trnovu u Bugarskoj, tamo sam se oprobala u vitražu i radu u staklu što me je obogatilo za još jednu tehniku.
Kako biste opisali svoj umetnički identitet i kako smatrate da se on odražava u Vašim delima? Koje teme Vas najviše inspirišu?
Umetnički identitet je ustvari ono što je suština bića koje stvara jedno delo, i ono što ste gradili godinama, vaš lični izraz. Koliko god da se borite da nešto sakrijete kada krenete da radite jednu sliku na primer, to što ste u dubini bića negde pokušali da sakrijete će isplivati na površinu, bez da ste to i znali, kada pogledam moje radove sa neke vremenske distance mogu da prepoznam to o ćemu vam sada govorim.
Teme koje me trenutno inspirišu su vezane za našeg naučnika NIkolu Teslu, a pored toga inspiriše me istorija i znamenitosti gradova.
Vaši mozaici od elektronskog otpada zaista su jedinstveni. Kako ste došli na ideju da koristite ovakav materijal i možete li nam opisati kako izgleda proces stvaranja?
Hvala Vam prvenstveno na lepim rečima za moj rad i podršci koju osećam sa Vaše strane.
Pored slikarstva imam veliko interesovanje u sferi ekologije i reciklaže, iz ovakvih interesovanja i neke količine elektronskog otpada koji sam imala kod kuće, rodila se ideja da započnem seriju mozaika od elektronskog otpada.
Proces stvaranja je kompleksan, mnogo mi je vremena trebalo da osmislim samu tehniku i zaokružim čitav proces koji je fizički veoma zahtevan i traži tehničku preciznost.
Izazov je prvo pronaći materijal, elektronski otpad, grafičke kartice, kablove, napajanja, tastature, slušalice itd.
Sve komponente se pripremaju, oblikuju, kasnije se lepe za podlogu koja je takođe od recikliranih materijala (presovanih tetrapaka). Za razliku od klasičnog mozaika gde se koristi malter i kamen, koji sam sam zamenila električnim otpadom, dodala sam i epoksidnu smolu koja je danas vrlo popularan materijal na tržištu.
Kako ste doživeli reakcije ljudi na Vaše mozaike od elektronskog otpada? Da li vam je neka posebna reakcija ostala u sećanju?
Reakcije publike su pozitivne, cilj mi je bio podizenje svesti i ukazivanje na probleme zagađenja i značaj recikliranja, u tome sam i uspela jer mi se javio veliki broj ljudi, želeći da donira nešto od materijala. Svi imamo zalihe otpada koje čuvamo kod kuće i koje će jednog dana završiti na nekoj deponiji, tako da je ljudima bilo zadovoljstvo da učestvuju i recikliraju kroz umetnost.
Koji su ključni principi Vaše umetničke filozofije i koje vrednosti smatrate ključnim u definisanju svog umetničkog rada?
Umetnička filozofija kojom se ja vodim i ono što sada radim je da "Umetnost reciklira u procesu" i da bi trebalo da u 21. veku bude ekološki angažovana. Umetnik stvara u vremenu u kome živi i mislim da bi trebalo da prati duh tog vremena, tako da se ovo može nazvati i umetničkim vrednostima koje prate mene kao stvaraoca.
Kakvi su Vaši planovi i ambicije za budućnost? Imate li već neke projekte ili ideje koje planirate da realizujete u narednom periodu, i kako vidite svoj dalji razvoj kao umetnika?
Planova za budućnost uvek ima kao i prostora za dalji razvoj i napredovanje kao umetnika. Najviše volim da živim u sadašnjosti i uživam dok stvaram, samo tako se osećam potpuno, uspešno i srećno, ne maštam previše, ali naravno da pravim planove.
Nadam se da ću uspeti da u bliskoj budućnosti napravim izložbu posvećenu Nikoli Tesli koja će pratiti njegov život i njegove izume. Tesla je za mene večita inspiracija.
U svetu Danicinih dela, oblici postaju priča, inovacije postaju ekspresija, a ekologija postaje umetnost. Nestrpljivo iščekujemo nove izazove koje će Danica postaviti pred nas, uvereni da će svaka nova kreacija doneti sveži pečat njenog umetničkog duha, prožetog neiscrpnom kreativnošću.
Photos: Danica Maksimović, Artist