SEATTLE WASHINGTON | UNITED STATES
Deborah Scott je umetnica čija se strast prema umetnosti ogleda u svakom potezu četkice. Njeno umetničko delo odlikuje se složenim emocionalnim dubinama, gde svaka slika priča priču o ljudskom iskustvu i unutrašnjim svetovima. Njena sposobnost da kroz umetnost istraži i predstavi kompleksnost emocija i odnosa čini njene radove ne samo vizuelno privlačnim, već i emotivno rezonantnim. U ovom intervjuu, Deborah deli svoje iskustvo u stvaranju dela koja istražuju ljudsku figuru i portret, kao i svoj jedinstven pristup koji spaja intimnost i univerzalne teme.
Otkrivanje Strasti - Iz korporativnog sveta na platno umetnosti
Tvoja karijera te je odvela iz korporativnog sveta u svet umetnosti. Možeš li podeliti trenutak kada si osetila da je umetnost tvoj pravi poziv i kako je ta odluka promenila tvoj život?
Životno putovanje nikada nije prava linija; moja priča nije izuzetak. Njene zavrzlame su se odvijale kao tri čina u pozorišnoj predstavi. Dok razmišljam o svom putu, ispunjena sam zahvalnošću za priliku da potpuno uronim u svet umetnosti. Ova privilegija mi nije uvek bila očigledna niti dostupna. Sada je svaki dan proveden stvarajući umetnost pravi dar.
Čin I
Čin I se odmotava u trenutku detinjstva, kada je srećni slučaj zapalio iskru umetničke radoznalosti u meni. Sa deset godina, pažljivo sam slikala scenu sa dva slatka mačeta, vođena zahtevnim linijama seta za slikanje po brojevima. Odjednom, jedno od mojih starijih braće ili sestara se sudarilo sa mnom, što me je navelo da padnem na svoju mokru sliku. Nakon trenutka panike, pogledala sam svoju sliku i nisam mogla da verujem šta vidim. Padajući na sliku, razmazala sam sve ivice i stvorila mekan, dlakav kvalitet na slici. Bila sam u čudu. Činilo mi se da je moja slika sada čudesno bolja od one koju sam tako naporno pokušavala da oponašam.
U tom određujućem trenutku, otkrila sam oslobađajuću istinu da kreativnost ne poznaje granice i da odstupanje od uobičajene putanje može voditi ka neočekivanom sjaju. Tu ključnu sliku sam godinama krila na zadnjem delu ormara u svojoj dečjoj sobi i izvlačila je svaki put kada sam imala potrebu da se podsetim da uobičajena putanja nije nužno najbolja putanja.
Ipak, tada još nisam znala da ništa o umentosti niti mogućnostima da to postanem. Nisam poznavala nijednog umetnika, i ideja se nije uklapala u porodicu usmerenu na matematiku i inženjerstvo. Zadržala sam te lekcije naučene iz moje slike nesreće i primenila ih na mnoge aspekte svog života i karijere, ali moja želja da postanem umetnica ušla je u duboku hibernaciju na 25 godina.
Čin II
Čin II me baca u sferu korporativnog života, gde sam se istakla i pela na toj lestvici sa odlučnošću. Od upravljanja renomiranim preduzećima i brendovima poput Cheerios-a i Yoplait-a do navigacije novim (tadašnjim) globalnim pejzažem e-trgovine na Amazon.com i direktnog rada sa vizionarima poput Jeffa Bezosa. Pronašla sam spoljašnji „uspeh“, ali to mi se nije činilo kao pravi, uspeh koji me ispunjava.
Zatim sam dobila još jedan podsticaj. Moj suprug me je ohrabrio da pauziram svoju poslovnu karijeru i istražim ovaj potisnuti deo sebe. Bilo je zastrašujuće. Zamijenila sam sigurnost za svoju porodicu za strast koja će verovatno voditi u doživotnu borbu.
Krenula sam na put samootkrivanja, upustivši se u umetnost sa umom početnika i nezasitom željom za znanjem. Uprkos potpunom nedostatku iskustva, uronila sam u rigorozan, trogodišnji program ateljea, suočavajući se s izazovima otvoreno i usavršavajući svoje veštine s posvećenošću. To je bilo, bez sumnje, najizazovniji, najzastrašujući i najponizniji poduhvat koji sam ikada preduzela - ali i čista radost. Sa entuzijazmom, upornošću i strašću otkrila sam dubok osećaj svrhe i samoprikazivanja, izronivši kao umetnica sposobna za potpunije izražavanje sebe i svojih ideja.
Ali, životno putovanje imalo je neočekivane prepreke, i Čin II uzima mračan obrt. Mom suprugu je dijagnostikovana neizlečiva bolest. Ostavila sam svoje četkice za slikanje kako bih se brinula o njemu, podržala našu porodicu i pomogla mu da ostvari svoje snove u vremenu koje mu je prostalo. U tami gubitka i tuge, potreba za stvaranjem nikada nije jenjavala. Uz podršku voljenih i otpornost pronađenu u nevolji, skupila sam hrabrost da prihvatim Čin III.
Čin III
Dok navigiram ovom neistraženom teritorijom 3. čina, ispunjena sam čuđenjem i iščekivanjem, nestrpljiva da vidim kako će se odvijati. Slikam svoje ideje, priče i emocije na platnu. Čak i dok ovde delim svoju priču, podsećam se da je svaki povratak pretpostavka povratka, i svaki izazov prilika za rast. To se nije dogodilo samo. Čin III ne bi bio moguć bez ohrabrivanja moje dece, mojih neverovatnih prijatelja i značajne švajcarske komisije koja mi je pomogla da se vratim u studio i povratim svoju iskru.
Čin III je svedočanstvo o izdržljivosti i otpornosti, strasti i potencijalu ljudskog duha. Dok gledam u nepoznato, duboko sam zahvalna na daru umetnosti i prilici da delim svoje putovanje s drugima.
Emocije na platnu
Tvoja dela su poznata po njihovom emocionalnom uticaju. Kako biraš teme za svoje slike i koliko je važan emocionalni odgovor publike na tvoja dela?
Prihvatam nepoznato i nepredvidivost je dobrodošla u kreativnom procesu. Dok priznajem svoje prisustvo u radu, težim da dopustim da predmet preuzme vodstvo, ulazeći u svaku sliku otvorenog uma i bez unapred zamišljenih ideja.
Razgovori čine osnovu mnogih mojih slika, zaranjajući duboko u priče i iskustva mojih subjekata. Verujem da svako ima uzbudljivu naraciju vrednu istraživanja. Ponekad koristim tarot karte, reference bajki ili poznate arhetipe da započnem razgovore i otkrijem duboke uvide. Ovi trenuci otkrića, ili "aha trenuci", otkrivaju ključne aspekte identiteta subjekta, filozofije ili ličnog putovanja.
Crpeći iz moje prethodne karijere i poštovanja za univerzalne arhetipe, infuziram svoj rad sa simbolima i slikama koji rezonuju na širem kulturnom nivou. Povezujući se s ovim zajedničkim simbolima, stvaram vezu koja prevazilazi pojedinačne narative, omogućavajući gledaocima da pronađu svoje značenje u umetničkom delu.
Dok neka dela mogu istraživati mračnije teme, verujem u moć svog kreativnog procesa da prenesem osnovnu ideju, čak i kada sam ne razumem potpuno pozadinu. Dok razvijam svaki komad, ugrađujem elemente koji simbolizuju različite aspekte putovanja subjekta, ostavljajući prostor za tumačenje i povezivanje na više nivoa.
Da budem iskrena, nisam motivisana niti zaokupljena emocionalnim odgovorom publike na moj rad. Ne mogu kontrolisati niti predvideti kako će neko reagovati. Moj cilj je da stvorim rad koji je autentičan i koji rezonira sa mnom. Čvrsto verujem da u našem ljudskom iskustvu svi mi više ličimo jedni na druge nego što se razlikujemo. Ako nešto govori meni, verovatno će govoriti i drugima - ne svima - ali drugima. Čvrsto verujem da ljudi mogu prepoznati umetničku autentičnost. Pokušaj da se zadovolji ili izazove određena emocija bio bi pogrešan za mene. Trudim se da stvorim prostor u svom radu za gledaoce da formiraju svoje veze i izvuku svoje zaključke.
Univerzalni izvori inspiracije
Inspiracija može doći iz mnogih izvora, uključujući lična iskustva i interakcije sa svetom oko nas. Možeš li opisati kako svakodnevni život inspiriše tebe i kako prevodiš te inspiracije u svoja umetnička dela?
Svakog dana, inspiracija me nalazi na najneočekivanijim mestima. To može biti nešto tako jednostavno kao prolazan pogled ili prolazna misao koja pokreće čitav univerzum kreativnih mogućnosti u mom umu. Iskreno sam očarana brojnim idejama koje mi dolaze, i iako je to uzbudljivo, naučila sam da oprezno koračam.
Uspostavila sam lično pravilo—što nazivam mojim pravilom od 48 sati—da navigiram kroz uzbuđenje koje prati novu ideju. Kada me inspiracija pogodi, dajem sebi prostor da je potpuno istražim, ali s jednom zamkom. Znam da početna euforija ponekad može odvući u stranu, pa čekam. Dopuštam da se ideja prokuva par dana, dozvoljavajući da početno uzbuđenje splasne. Češće nego ne, ono što se činilo kao revolucionarna ideja, ne zaslužuje više pažnje od mojih trenutnih radova. To je humoristički ples između strasti i praktičnosti, ali mi pomaže da ostanem fokusirana na ono što je zaista važno.
Uvek sam govorila da ako bih živela večno, i dalje ne bih imala dovoljno vremena da ostvarim sve svoje ideje. To je kao bujica kreativnosti, i smatram se izuzetno srećnom što sam tako lako inspirisana svetom oko mene.
Magija umetničkog stvaranja
Kada započinješ novi umetnički projekat, koji deo procesa stvaranja najviše ceniš? Da li postoji određeni trenutak u procesu stvaranja umetnosti koji je za tebe posebno značajan ili koji doživljavaš kao otkrovenje?
Kada započnem novi umetnički projekat, najviše me uzbuđuje početna faza idejnog i konceptualnog razmišljanja. Ideje su kao varnice inspiracije koje pokreću moju znatiželju i teraju me da istražujem nove sfere misli i filozofije. Bez obzira da li su pokrenute nečim što vidim, čujem, čitam ili raspravljam, te ideje me guraju u vrtlog kreativnih mogućnosti.
Čim se ideja ukoreni u mom umu, jako sam uzbuđena da vidim kako će se vizuelno odvijati u mojoj umetnosti. Uprkos svim preliminarnim planovima ili rasporedima kompozicije, nalazim da prava manifestacija ideje ostaje misterija sve dok ne započnem kreativni proces. Kao da je akt stvaranja ključ koji otključava puni potencijal koncepta, otkrivajući njegovu suštinu kroz primenu boje.
Duboko poštujem metodički pristup umetnika koji se bave višestrukim studijama pre nego što se upuste u veće platno, ali moj proces je spontaniji. Radije skiciram ideje grubo u Photoshop-u, a zatim se direktno upuštam u slikanje bez ograničenja formalnih studija. Postoji osećaj slobode i spontanosti u ovom pristupu koji mi omogućava da kanališem svoju kreativnost bez previše razmišljanja ili planiranja.
Fokus na figurativnu umetnost - Dubina i raznolikost u portretima
Tvoj rad često istražuje ljudske figure i portrete. Šta te privlači ovom obliku izraza i kako pristupaš stvaranju dubine i kompleksnosti u svojim figurativnim delima?
Ljudska figura uvek je bila centralni fokus mog umetničkog izraza. Postoji primarni, gotovo instinktivni nagon za prikazivanjem ljudske forme—veza izvan same estetike. Biološki smo programirani da reagujemo na slike ljudi; to je ugrađeno u naš DNK. Kada gledam osobu ili portret, vidim odraz sebe i zajednička iskustva čovečanstva.
Slikanje figura nije samo o hvatanju sličnosti; to je način za mene da dublje zaronim u ljudsku psihu, i drugih i sebe. To je proces razumevanja i empatije koji mi omogućava da istražujem složenosti ljudskih emocija i odnosa. Kroz akt slikanja mogu provesti vreme upoznavajući svoje subjekte na dubljem nivou, otkrivajući slojeve ličnosti, traume i radosti koje možda nisu odmah očigledne. Konačno, ovo istraživanje dubine i kompleksnosti oživljava moja figurativna dela, pozivajući gledaoce da se povežu sa zajedničkom čovečnošću unutar svakog komada.
Društveni uticaj umetnosti - Angažovanje kroz umetnost
Kako vidiš ulogu svoje umetnosti u društvenim raspravama? Da li postoji određena tema ili problem koji trenutno odražavaš kroz svoja dela?
Umetnost ima važnu ulogu u doprinosu društvenim raspravama i izazivanju promena, ali to nije primarni fokus mog rada. Ne nastupam s namerom da obrazujem ili zastupam određene uzroke. Moj pristup umetnosti više je o ličnom izrazu i istraživanju.
Neka od mojih dela mogu doticati politička ili društvena pitanja, ali to je funkcija moje otvorenosti za ideje koje proizilaze iz razgovora s mojim subjektima, a ne svesna odluka s moje strane da napravim izjavu. Neću se povući ako razgovor s mojim subjektom pokrene narativ koji se prirodno uklapa u politički ili društveno nabijen problem. Međutim, često pristupam ovim temama s nijansom, kompleksnošću i dvosmislenošću.
Konačno, moja umetnost je vozilo za ličnu vezu i introspekciju. Moj cilj je stvoriti dela koja rezonuju na ličnom nivou sa gledaocima i prikazuju autentičan trenutak ili iskustvo drugog čoveka. Verujem da ovaj pristup, lišen određene poruke ili stajališta, omogućava mojoj umetnosti dubok i bezvremen kvalitet.
Nasleđe i uticaj
Kakvo umetničko nasleđe se nadaš da ćeš ostaviti? Šta bi želela da ljudi najviše pamte kada razmišljaju o tvom opusu?
Centriram svoj život i umetnički pristup na životu i stvaranju u trenutku, upravo sada. Za mene je reč o povezivanju s drugima kroz moju umetnost u trenutku kada se sretnu s delom—bilo da je to danas, sledeće godine, ili čak za vek. Gledajući unazad i unapred, nadam se da će gledaoci pronaći nešto u mom radu što će im govoriti u tom posebnom trenutku njihovih života. Moj cilj je da podstaknem osećaj povezanosti i zajedničkog iskustva, prevazilazeći granice vremena i ostavljajući trajni utisak na one koji se angažuju sa mojom umetnošću.
Kroz ovaj razgovor, Deborah Scott ne samo da otkriva slojevitost svojih dela već i podstiče nas na razmišljanje o umetnosti kao o univerzalnom jeziku emocija i ljudskog iskustva. Njeni radovi, koji istražuju dubinu ljudske figure i portreta, nude jedinstven uvid u kompleksnost ljudskih emocija i međuljudskih odnosa. Pozivamo vas da pratite njen fantastičan rad i da se povežete sa njenim umetničkim putovanjem koje neprestano inspiriše i oduševljava, nudeći nova otkrića u svakom delu.
Photos: Deborah Scott