HARRISONBURG, VA | UNITED STATES
Umetnost Dereka Džeksona je mnogo više od vizuelnog doživljaja – ona je refleksija našeg savremenog društva, ispunjena kontrastima, glasovima i nebrojenim mišljenjima. Njegova platna su polja boje, ali i introspektivni komentari o preplavljenosti mišljenjima u eri društvenih mreža. Kroz govorne balončiće koji blokiraju delove slike, Derek ne samo da izaziva posmatrača, već ga poziva na dublje razmišljanje o svetu u kojem živimo. U ovom intervjuu, Derek deli sa nama svoju umetničku viziju, kreativni proces i inspiraciju, vodeći nas kroz bogatstvo boja, stilova i ideja koje oblikuju njegovu umetnost.
Vaš umetnički put započeo je sa snovima o studiranju u Njujorku i stvaranju velikih umetničkih dela. Iako ste se suočili sa izazovima, nikada niste odustali od svoje strasti. Možete li nam ispričati kako su Vas te rane ambicije oblikovale i kako su prepreke koje ste prevazišli uticale na Vaš stil i umetnički pristup?
Kao tinejdžer, oduvek sam želeo da živim u Njujorku i da radim nešto značajno. Nije mi bilo važno šta tačno – bio sam uveren da mogu brzo da naučim bilo šta. Otišao sam od umetnosti kada sam imao 9 godina i nisam joj se vratio sve do pretposlednje godine srednje škole. Tada sam pohađao svaki čas umetnosti koji sam mogao. Na kraju sam pokušao da upišem umetničku školu u Njujorku, ali je bila preskupa za mene.
Toliko sam želeo da doživim Njujork da sam počeo da pravim slike koristeći fotografije Menhetna koje sam pronalazio na internetu. Trebalo je neko vreme, ali konačno sam otišao u Njujork kada sam imao 21 godinu. Tu otpornost nosim sa sobom i danas u svom umetničkom radu. Verujem da ako ostanemo otvoreni za ideje, čak i one koje u početku deluju neprivlačno, one mogu da rastu i evoluiraju u nešto mnogo značajnije. Ponekad ono što nam se na početku čini beznačajnim može kasnije postati korisno ili inspirativno.
Vaši radovi često sadrže govorne balončiće kao metaforu za preplavljenost mišljenjima. Ovaj element je postao zaštitni znak vaše umetnosti. Kako se ova ideja razvijala tokom vremena i kako se prilagođava različitim temama koje istražujete u svojim slikama?
Ideja govornog balončića došla mi je nakon što sam naslikao delo pod nazivom Crno i belo. To je velika slika, dimenzija 40x60 inča. S obzirom na veličinu platna, želeo sam da stvorim nešto što ostavlja snažan utisak. Međutim, nisam želeo da to bude tradicionalna izjava. Jednog popodneva sam skrolovao po Instagramu i primetio kako svi imaju mišljenje o svemu – da li je nešto dobro ili loše, ili čak trivijalni komentari poput "ne volim ljubičastu boju". Shvatio sam da bi ovo bila genijalna ideja o kojoj bih mogao da napravim umetničku izjavu.
Trenutno svi moji radovi uključuju govorne balončiće, ali voleo bih da u budućnosti evoluiram izvan toga. Baš kao što se tehnologija menja – uzmite TikTok, na primer, sa funkcijom „stitching“, gde možete uzeti video i dodati svoj komentar na njega – planiram i ja da se menjam. Razmišljam o portretima gde subjekat blokira delove slike. Moja poruka se konstantno menja, baš kao i tehnologija.
Kombinujete različite slikarske stilove, od apstrakcije do realističnih prikaza, što Vašim radovima daje jedinstvenu dinamiku. Kako odlučujete koji stil ćete koristiti u određenom delu i kako to doprinosi slojevitosti i dubini Vaše umetnosti?
Stil svakog dela biram u zavisnosti od samog dela. Ponekad sam raspoložen da se oprobam u hiperrealizmu, kao kada slikam kavez za ptice. Drugi put me inspiriše stil Šeparda Ferija i odlučim da nacrtam pudlicu u tom maniru. Govorni balončići su element koji povezuje sve ove stilove.
Volim da eksperimentišem sa različitim stilovima jer to dodaje dubinu i raznovrsnost mom radu, nešto što mnogi umetnici ne rade. Mnogi ostaju u okviru jednog pravca, ali ja volim da "bojim van linija", istražujući nove stilove i žanrove. Od nečeg tako trivijalnog poput tube karmina, do velikih umetničkih remek-dela, sve i svi imaju svoje mišljenje.
U eri društvenih mreža, gde mišljenja neprestano preplavljuju, Vaša umetnost nudi kritiku ovog fenomena. Kako vidite uticaj društvenih mreža na savremenu umetnost i na koji način Vaša dela komuniciraju sa publikom u ovom kontekstu?
Društvene mreže su učinile umetnost pristupačnijom. Gotovo svi danas koriste bar jednu od vodećih društvenih mreža. Umetnici sada koriste društvene mreže da promovišu svoj rad, a ako vam se dopadne rad nekog umetnika, lako možete posetiti njegovu veb-stranicu ili se pretplatiti na njegov bilten kako biste ostali u toku sa novim radovima koji su u prodaji. Jednostavne radnje poput lajkovanja posta ili ostavljanja pozitivnog komentara pomažu algoritmu i omogućavaju da više ljudi otkrije rad tog umetnika.
Što se tiče mog rada, društvene mreže se konstantno razvijaju, a ja planiram da evoluiram zajedno sa njima, prilagođavajući svoje radove kako bih ostao relevantan i u kontaktu sa publikom.
Smela paleta boja koju koristite nije samo estetski izbor, već i sredstvo za isticanje Vaših poruka. Kako boje u Vašim radovima doprinose prenošenju emocija i poruka, i kako birate koje boje ćete koristiti u svakom delu?
Nemam omiljenu boju – volim ih sve podjednako. Boje koje koristim treba da budu smele i da privuku pažnju posmatrača. Postoje tri načina na koja biram boje za sliku. Prvo, ponekad mi sama ideja predloži određenu boju i onda se vodim tim osećajem. Drugo, odem u prodavnicu boja i izaberem onu koja me najviše privuče. Treće, započnem s određenom nijansom koja mi se dopadne, a onda razvijem koncept slike oko te boje.
Takođe uzimam u obzir nazive boja kada biram koju ću koristiti. Na primer, jednom sam se inspirisao francuskom kulturom dok sam slikao kavez za ptice i naišao sam na boju pod nazivom French Blue (Francusko plavo). Sam naziv boje dodatno je obogatio značenje slike, pa sam odlučio da je upotrebim. Kada ime boje doprinosi umetničkoj poruci, postaje integralni deo dela.
Svaka umetnost ima potencijal da inspiriše promene, bilo u individualnim percepcijama ili u širem društvenom kontekstu. Koju poruku smatrate ključnom u svom radu i kako se nadate da će Vaša dela uticati na publiku, bilo na društvenim mrežama ili u galerijama?
Želim da pomerim granice onoga što se smatra slikom. Mnogi ljudi umetnost vide ili kao sliku ili kao skulpturu, ali moj rad kombinuje elemente oba medija. Radoznalo me zanima kako će galerije prikazivati mene kao umetnika koji spaja ove medije.
Nedavno sam razmišljao o dubljoj poruci svog rada. Često se pitam zašto me ove slike i govorni balončići toliko privlače – čak sam ih uvrstio u svoje vizitkarte. Mislim da se suština mog rada bavi ljudskom psihom. Kada smo iza ekrana, često se osećamo nepobedivo. Šta bismo rekli nekome ko je s druge strane? Uvek se trudim da budem pristojan i pozitivan u svemu što pišem na internetu, ali nažalost, ima onih koji biraju negativan put.
Uticaj slučajnog komentara ne odnosi se samo na naše raspoloženje tog dana – on može uticati i na našu ličnost. Trendovske fraze i viralna mišljenja oblikuju način na koji komuniciramo. Jedna osoba nešto kaže ili uradi, i odjednom desetine drugih slede taj primer. Moj rad pokušava da istraži i preispita ovaj fenomen.
Derekova umetnost nas podseća da umetnost ne treba da bude samo estetski doživljaj – ona može biti sredstvo kritike, refleksije i dijaloga. U svetu gde je mišljenja sve više i gde društvene mreže oblikuju način na koji doživljavamo stvarnost, Derek svojim radom otvara prostor za dublju introspekciju i poziva nas da preispitamo ulogu umetnosti u današnjem društvu. Njegova hrabrost da se igra sa različitim stilovima, bojama i tehnikama pokazuje da umetnost ne poznaje granice – baš kao ni ljudska kreativnost. Sa nestrpljenjem iščekujemo naredne korake ovog umetnika koji pomera granice percepcije i stvaralaštva.
Photos by Derek Jackon