BEČ | AUSTRIJA
U umetničkom univerzumu Dominike Stanczak, gde se slikarstvo, pisanje i duhovnost prepliću, nalazimo jedinstveni izraz umetnosti. Rođena u Poljskoj, ali oblikovana raznovrsnim kulturama i iskustvima, Dominika je savremena umetnica koja prevazilazi konvencionalne okvire, težeći ka istraživanju i izražavanju dubokih ličnih i univerzalnih istina. Njen život, sličan njenim delima, odražava bogatu tapiseriju kultura i introspekcije, što je čini pravom umetničkom nomadkinjom u neprekidnoj potrazi za suštinom postojanja. Kroz ovaj razgovor, otkrivamo kako umetnost ne samo da oblikuje njen svet, već i kako ona, kao umetnica, kreira sopstveni život kao remek-delo.
Možeš li nam reći više o sebi? Kako si započela svoje umetničko putovanje i šta te je inspirisalo da se baviš različitim oblicima umetnosti?
Moje ime je Dominika Stanczak. Iako sam rođena u Poljskoj, oduvek sam bila prilično nomadskog duha. Veoma rano sam znala da neću zauvek ostati u slovenskom kulturnom okruženju. Osećala sam kao da pripadam celom svetu, ne samo jednom specifičnom regionu, kulturi ili religiji. Kao dete, preselila sam se u Nemačku sa roditeljima, da bih se posle nekoliko godina vratila. Nakon toga, želja da napustim svoju rodnu zemlju postala je još jača. U dvadesetim godinama, preselila sam se u Dansku kako bih pohađala školu folklornih umetnosti specijalizovanu za multidisciplinarne umetnosti. Imala sam priliku da studiram pozorište, filozofiju, apstraktnu umetnost i ples, kako u teorijskom, tako i u praktičnom smislu. Nakon tog fascinantnog perioda, nastavila sam sa akademskim radom u Poljskoj kako bih istražila intelektualnu stranu svog kreativnog bića, radeći na i zatim braneći doktorsku tezu, iako veoma umetničku, o izvođačkim identitetima u Institutu za kulturne studije. Različite životne okolnosti dovele su me u Beč 2011. godine, koji je postao moja ljubav i dom od tada.
Interesantno je odgovarati na pitanje ko sam. Možemo govoriti o mom imenu, datumu i mestu rođenja, nacionalnosti, svim studijama koje sam završila i titulama koje sam stekla. Na sve to sam, naravno, veoma ponosna, pa su to važna pitanja, ali mi smo svi mnogo više od toga. Mi postojimo, i to je zapravo najlepša stvar. Mi smo ovde, na Zemlji, i ne postoji nijedan dan koji provodim, a da nisam zahvalna na ovom neverovatnom ljudskom iskustvu. Naš život je, bar bi trebao bi da bude, sam po sebi umetničko delo, jer svi mi to jesmo. Ja sam takođe umetničko delo, što tvrdim sa najvećim poniznošću. Mislim na to da živim i nameravam da stvaram ne samo umetnička dela, već i sebe i svoj život. Činjenica da sam živa je glavni faktor koji me inspiriše da dalje istražujem ceo kompleksan svet umetnosti i proces stvaranja, koristeći ne samo jedan, već mnogo različitih alatki kao što su boje koje postaju slike, reči koje postaju poezija, i moje ljudsko telo koje postaje izvođenje.
Kako su iskustva iz različitih zemljama i kultura (Poljska, Nemačka, Danska, Austrija) oblikovala tvoj umetnički izraz? Da li postoji određeni aspekt neke kulture koji je imao značajan uticaj na tebe?
Smatram sebe duhovnim nomadom, osobom koja nikada nije bila ukorenjena u nekoj specifičnoj kulturi, odbacujući religiju i prevalentne mentalitete u koje sam bila uronjena. Kultura je nešto čime nisam želela da budem oblikovana, jer sam primetila da društveni normi i njihovi okviri češće blokiraju nego proširuju moj umetnički izraz. Tražila sam odgovore u prirodi i duhovnosti, što je potpuno drugačije od bilo kakve religije, oslobođeno i proširujuće u svojim formama, moja dva velika doma. Čak mislim da je veza koju razvijamo sa prirodom i duhovnošću sada, u generaciji milenijalaca kojoj pripadam, kulturna tendencija, novi uspon, nekonformistička "kultura" lišena geografskih konotacija. Interesantno je da imam veoma poseban odnos sa nemačkim jezikom. Iako nije moj maternji jezik, bliži mi je srcu od poljskog. Ipak, jezik koji najviše volim je jezik umetnosti, jezik lišen reči, pun prozirnih i univerzalnih simbola duše.
Tvoj rad obuhvata slikarstvo, pisanje, pa čak i akademsko istraživanje. Kako usklađuješ ove različite oblike umetničkog izraza i kako komuniciraju međusobno u tvom stvaralačkom procesu?
Nikada nisam smatrala da su različiti oblici umetnosti u konfliktu. Umesto toga, uvek sam videla priliku za dijalog u njihovom međusobnom preplavljivanju. Slike su za mene pune poezije, a poezija je puna vizuelnih mogućnosti. Slike su priče ispričane bojama koje mi pomažu da pronađem prave reči za izražavanje koncepta ili samo misli. Jedan stih poezije ponekad je put koji me vodi ka novoj slici. Oni su najbolji prijatelji i žive samnom pod istim krovom. Obe alatke podržavaju jedna drugu i čine moj lični glas jačim i moćnijim.
U tvojim slikama koristiš intenzivne boje i jake vizuelne forme. Kako biraš teme i boje za svoje slike i šta one predstavljaju u kontekstu tvog umetničkog izraza?
Bolje bi bilo da se pita kako teme i boje biraju mene (smeh). Mislim da pripadam grupi umetnika nazvanoj intuitivni umetnici. U većini slučajeva, jednostavno koračam u taj metaforički šumu i vidim šta će se desiti. Ne planiram ništa do najsitnijeg detalja. Pokušavanje da kontrolišem stvari i ishode je jednostavno previše iscrpljujuće, kao i preterano razmišljanje. Trebali bismo se osloboditi i ući u šire horizonte gde mogu da se dese spontane inspiracije. Iskreno verujem da su umetnici kanali za neku višu mudrost koja pokušava da pronađe način da se otkrije. Tako što se prepustimo i pokušavamo da ne manipulišemo umetničkim rezultatom, možemo postati otvoreniji za te poruke odozgo. Ipak, volim provoditi vreme u tišini, kontemplaciji i meditaciji kako bih napravila prostor za ideje da se pojave. One obično izbijaju iz mog unutrašnjeg sveta ako sebi dozvolim dovoljno vremena tamo bez užurbanosti i pokušaja da budem super produktivna sve vreme. Odjednom, reči me pronađu, ili određena vizuelna forma se pojavi na platnu dok sam samo igrala se i pravila slučajne poteze. U nekim slučajevima, počinjem sa skicom ako je to skica koja me prva pronađe tokom faze inkubacije. Čak i tada, finalna slika često bude drugačija od prvobitnih skica. Ponekad mislim da umetnost postaje umetnost tek kada umetnik dozvoli da živi svojim sopstvenim životom i ide svojim sopstvenim putem.
Tvoja umetnost istražuje teme modernog feminizma i potrage moderne žene za autentičnim glasom. Kako vidiš ulogu žena u današnjem svetu umetnosti i društvu?
Ako ikada govorim o feminizmu, govorim o njemu u veoma specifičnom kontekstu, ili ga nazivam duhovnim feminizmom, koji za mene predstavlja način ponovnog povezivanja, a ne produbljivanja razdvajanja i dalje traženje krivih. Iskreno rečeno, ne mislim da čak ni sama jesam feministkinja. Da, žene su patile pod patrijarhalnim pritiskom, ali često zaboravljamo na pritiske koje su žene vršile međusobno kroz ljubomoru, osuđivanje ili suzbijanje seksualnosti u disfunkcionalnim porodičnim dinamikama. Da, žene su patile, ali i muškarci, kako pišem u svojoj e-knjizi "Ženstvenost: Osvajanje Ženske Duše - Od Traume do Ekstaze".
Mi smo prolazili kroz patrijarhat; muškarci su patili od mentalne kastracije koju su izazvali žene. Dakle, rekla bih da, umesto feminizma, moja umetnost istražuje sferu mogućeg povratka ženskog glasa koji pokušava da pronađe vezu sa sobom, zatim sa drugim ženama i na kraju sa suprotnim polom.
Tvoji radovi izlagani su na brojnim prestižnim izložbama širom sveta. Možeš li istaći izložbu koja ti je posebno draga ili ima poseban značaj?
Moja radost i zahvalnost za te mogućnosti koje su mi date su beskrajne, jer sam se vratila slikanju nakon mnogo godina kreativne pauze upravo prvog dana lockdown-a 2020. godine kada je počela globalna epidemija. Moj cilj je bio da uradim nešto korisno sa tim vremenom u karantinu, a ne da postanem izlagačka umetnica. Kada sam primila svoj prvi poziv putem Instagrama da izlažem u Veneciji, nisam mogla da verujem. Decembarska fizička izložba "Art Collection" 2021. godine u Arconte Divulgarti u Veneciji bila je prva koja je započela moje celo putovanje i koja mi je posebno draga.
Koje reakcije publike te najviše inspirišu? Da li postoji određen odgovor ili iskustvo sa publikom koje ti je ostalo u sećanju?
Najviše volim kada neko napiše da moja umetnost ili ličnost donose svetlost u njihov život. Da im pomaže da prežive. Ili da podnesu bol ili bolest kroz koju prolaze. Ili da osećaju posebnu vezu sa mnom koja neguje njihovu kreativnu moć. Često dobijam ovakve poruke, i uvek me zadivljuje šta možemo postići u toj globalnoj online mreži. Koliko je korisno izaći iz svoje pećine i zasijati svojom svetlošću bez stida. Može da izazove neke, ali istovremeno može da pomogne mnogima. Takođe, veoma sam zahvalna svima koji razumeju da nisam umetnica koja se krije iza svojih dela, već nameravam da budem i sama umetnica, jer iskreno verujem da naše telo nije samo hram, već i umetničko delo koje zaslužuje da bude proslavljeno i tretirano sa visokim poštovanjem. Takođe, ovim možda neke i provociram, dok drugi vide moju nameru da živim svoju ženstvenost koja prevazilazi ugnjetavanje, isceljuje krivicu i sram i nije uplašena da se izrazi kroz svoj glas, telo i um.
Šta te najviše inspiriše prilikom stvaranja novih dela? Postoje li određeni umetnici, kulture ili lična iskustva koja oblikuju tvoju umetnost?
To je tišina. Sedeti u meditaciji. Ići u prirodu. Slušati više, govoriti manje. U ovim specifičnim trenucima samoće dobijam najviše inspiracije. S' druge strane, inspiraciju crpim i iz čitanja, jer su to najlepši i najbogatiji dijalozi u koje možemo da se uključimo. Zatim, putovanja. Odlazak na izložbe, susret sa umetnicima i posmatranje veze između njihove ličnosti i načina na koji se izražavaju kroz umetnost. Imam sreće jer sam veoma vešta u započinjanju razgovora sa nepoznatima. Često čujem od drugih da su zahvalni što sam započela razgovor, jer sami ne bi imali hrabrosti to da urade. Takvi slučajni razgovori često su veoma inspirišući za obe strane.
Da li imaš neke nove umetničke projekte u planu? Šta možemo očekivati od tvojih budućih radova?
Naredne godine želim da prisustvujem nekim umetničkim događajima i da učestvujem na međunarodnim izložbama. Neka sve bude iznenađenje. Pariz je definitivno na mojoj listi snova. Takođe, planiram da objavim više svojih tekstova na svojoj veb stranici besplatno, verovatno u obliku bloga: "Naučene lekcije iz mojih putovanja u postojanje" i "Intimni dnevnici Domi Sten," oba veoma poetske prirode. Prvenstveno, ciljam da stvorim više vremena i prostora za slikanje i rad na unapređenju svojih slikarskih veština.
Kao umetnica koja uspešno izražava sebe kroz različite umetničke forme, kakav savet bi dala mladim umetnicima koji tek počinju svoje putovanje u svetu umetnosti?
Verujte da je vaš glas jedinstven i vredan da se čuje. Nema konkurencije među različitim oblicima izražavanja. Svaki od njih je neprocenjiv i nezamenljiv. Nema mesta sramoti u umetnosti, baš kao ni osudi. Umetnost je izvan osude. Verujte da je pravi trenutak sada; nema 'savršenog' trenutka za početak u budućnosti, baš kao što nema tačke u kojoj ste dovoljno spremni ili savršeni da biste počeli. Ne stvarajte samo da biste je zadržali za sebe, već budite hrabri da pokažete svoj proces svetu. Videćete da će svet reagovati, pomažući vam da shvatite šta znači osećati se celovitim i ispunjenim.
Kroz ovaj duboko inspirativni razgovor sa Dominikom Stanczak, dobili smo jedinstven uvid u svet jedne umetnice čiji rad i životni put prevazilaze uobičajene granice. Njena strast za umetnošću i neustrašiv pristup deljenju svog kreativnog procesa svedoče o snazi umetnosti da transformiše, povezuje i osvetljava.
Za one koji žele da istraže više o Dominikinim umetničkim delima, njenim mislima i putovanjima, posetite njen internet sajt. Takođe, pratite Dominiku i na njenom Instagramu . te ostanite u toku sa njenim najnovijim projektima, izložbama i umetničkim avanturama. Dominikin rad nije samo vizuelno zadivljujući, već i duboko emotivan, nudi nova shvatanja i perspektive koje će vas sigurno inspirisati.
Photos: Dominika Stanczak