LONDON | UK
Jessie Lijiaqi je umetnica koja uspeva da spoji kinesko slikarstvo, istoriju umetnosti i digitalne medije u jedinstvene projekte koji istražuju ljudske emocije, zajednice i socijalne sisteme. Njeni radovi nisu samo individualni izrazi, već kolektivna dela koja amplificiraju glasove marginalizovanih zajednica kroz koncepte javne intervencije i urbanih soba. U ovom intervjuu, Jessie deli svoje umetničko putovanje, metode i inspiracije, otkrivajući kako tehnologija igra ključnu ulogu u njenom kreativnom procesu.
Vaš rad obuhvata širok spektar medija i tema. Kako ste razvili svoj umetnički stil i šta Vas inspiriše da kombinujete kinesko slikarstvo, istoriju umetnosti i digitalne medije?
Moja radoznalost me je oduvek navodila da isprobavam različite forme stvaranja. U ovom stalnom procesu istraživanja, učim i rastem. Za mene, formiranje umetničkog stila je dug put i proces stalnog samoproučavanja i samoistraživanja. Pre više od deset godina, počela sam da učim kinesko slikarstvo. Tokom procesa slikanja, shvatila sam svoju strast prema stvaranju. To me je navelo da uđem u profesionalnu umetničku akademiju radi sistematskog studiranja slikanja. Tu sam osetila jedinstvene karakteristike zapadnog slikarstva i skulpture, kao i tradicionalnog kineskog slikarstva. Istorija umetnosti postala je most koji mi je pomogao da razumem umetnost. Ideja "fuzije" počela je da se pojavljuje u mojoj glavi. Pitala sam se: "Koje su nove mogućnosti za stvaranje? Mogu li dvodimenzionalne slike postati trodimenzionalne instalacije? Šta ako su virtuelne i digitalne?" Sa ovim pitanjima, okrenula sam se digitalnoj medijskoj umetnosti, od filmova i igara do kombinovanih instalacija. Kombinovanjem audio-vizuelnih elemenata, trudim se da bolje prenesem priče i društvene probleme iza umetnosti.
Možete li nam detaljnije objasniti koncepte "Javne intervencije" i "Urbanih soba"?
Kako ovi koncepti utiču na zajednice sa kojima radite?
Javna intervencija se zasniva na specifičnom mestu, kombinujući okruženje, istoriju i kontekst kako bi se ostvarila interakcija sa publikom. Proučavam i analiziram određenu situaciju i pokušavam da stvorim radove specifične za to mesto, pokušavajući da svojim radom utičem na samo mesto, kao i da reflektujem šira društvena pitanja i složenu pozadinu urbanog razvoja. Urbana soba je zajednički prostor stvoren za ljude, gde svako može da diskutuje, deli i stvara. Moj cilj je da razgovaram sa publikom u ovom prostoru gde svako može da učestvuje i svaki glas može da se čuje. Umetnost više nije samo stvaranje pojedinačnog umetnika, već proizvod kolektivnog učešća. Ovo je promenilo moju prošlu naviku da crpim inspiraciju iz života i publike za stvaranje, na postavljanje pitanja šta mogu doneti publici kroz svoj rad. Šta publika može dobiti od umetničkog dela postalo je pitanje o kojem razmišljam.
Vaš rad se fokusira na amplifikaciju glasova marginalizovanih zajednica. Koje metode koristite da biste se povezali sa ovim zajednicama i predstavili njihove priče kroz svoju umetnost?
Sprovođenje istraživanja na terenu u zajednici je veoma važno. Najjednostavniji, ali najfundamentalniji pristup je odlazak u zajednički centar što je više moguće, angažovanje u volonterskom radu ili komunikacija sa stanovnicima. Ovaj proces mi omogućava da postepeno uspostavim veze sa ljudima, izgradim poverenje i prijateljstva. Na temelju međusobnog poverenja, možemo se onda upustiti u dublje komunikacije. Kroz ceo proces, beležim interakcije kroz slike, a video koji beleži ove suptilne emocije je uvek deo konačnog projekta.
Tehnologiju opisujete kao most za prenošenje emocija. Možete li nam reći nešto više o tome kako tehnologija igra ulogu u vašem kreativnom procesu? Koji su konkretni primeri vaših radova koji najbolje ilustruju ovu ideju?
Digitalna tehnologija mi može pomoći da kreiram modele instalacija i prostora kako bih bolje razumela situaciju koju istražujem, a takođe mi pomaže u snimanju filmova za projekte. U projektu "Kada se gledamo u oči," restaurirala sam snimke venčanja i porodičnog života koje je moja majka snimila pre 1993. godine. Ovo mi je omogućilo da vidim život svojih roditelja i porodice. Na osnovu ovih video zapisa, vratila sam se u grad gde je moja majka provela detinjstvo kako bih pratila istoriju svoje porodice. Ovi video materijali donekle reflektuju svakodnevni život većine istočnoazijskih porodica. U eri gde tehnologija prevladava, nadam se da moj rad može vratiti svoju suštinu - čiste emocije. Ovo može rezonovati sa publikom.
When We Look Into Each Other’s Eyes, 2023, Video Installation
The Digital Alchemy: Transforming Pixels into Emotions, 2023, Womanmade Gallery, Chicago
Vaš umetnički portfolio obuhvata raznovrsne projekte i izložbe. Koji su vam projekti ili izložbe do sada bili najznačajniji i zašto?
"Kada se gledamo u oči" je značajna instalacija za mene jer je stvorena za moju majku i sve majke. Na kraju, proširila sam ovu temu i proizvela video nazvan "Lihong i Jiaqi" po mojoj majci i meni. U prošlosti sam se stalno selila u nove gradove kako bih živela i ostvarivala svoje umetničke snove, a moja majka je bila najveća podrška. Kada sam došla u UK, velika udaljenost i vremenska razlika su me navele da shvatim da je dugo nisam videla. Večera je bila jedino vreme kada sam razgovarala lice u lice sa svojom majkom dok smo živele zajedno. Kada sam videla svoje lice kroz ogledalo na stolu dok sam živela u UK, kao da su se lica moje majke i moje postepeno preklapala. Čeznula sam za svetom daleko, ali sam postepeno zaboravila kako izgleda moja majka. Ja sam suštinski deo njenog života, ali nikada nisam zaista istražila njenu prošlost. Počela sam da tražim nju, prihvatajući naše uspomene. Moja majka je takođe učestvovala u pripremi projekta. Ona, zajedno sa nekim drugim članovima publike, bila je veoma dirnuta na konačnoj izložbi. Neki članovi publike su došli da me zagrle, a drugi su delili priče o svojim majkama. Sve ovo postalo je motivacija za mene da se posvetim javnom učešću u zajedničkim projektima u budućnosti.
Kako ste koristili svoje obrazovanje i iskustvo iz različitih kulturnih sredina (Kina, UK) da biste oblikovali svoje umetničko delovanje?
Kina i UK imaju potpuno različite kulture, načine razmišljanja i društvene strukture, što je veoma zanimljivo i daje mi više mogućnosti za umetničko stvaranje. Takođe mi omogućava da razmišljam o umetničkom stvaranju iz objektivne treće perspektive. Na primer, nakon što sam dugo boravila u UK, vratila bih se u Kinu da posmatram užurbane pijace i male ulice. U poređenju sa gradovima u UK, ovo bi moglo izgledati neformalnije, haotičnije i čak bez dizajna i planiranja. Ali lokalni stanovnici imaju svoja pravila života. Ovo je za mene puno umetnosti i privlačnosti. Moja praksa u UK mi je dala akademski i rigorozniji pristup. Postoji mnogo odličnih umetnika kao prethodnika, što je korisno za razvoj zrelijeg kreativnog procesa.
Koji su vam planovi za budućnost? Da li trenutno radite na nekim novim projektima koje biste želeli da podelite sa nama?
Istraživanje raznolikosti i mogućnosti umetničkog stvaranja biće nešto čime ću se uporno baviti u budućnosti. Trenutno me duboko privlači istorija kineskih imigranata u oblasti Limehouse u Londonu, koja je nekada bila prva kineska četvrt u Londonu. Međutim, sada su ti tragovi nestali. Tek kada sam pronašla neka pisma od stanovnika i njihovih porodica na Narrow Street-u, fokusirala sam se na lične predmete koje su ljudi čuvali i nosili sa sobom i postala radoznala o pričama iza tih predmeta. Kada se selimo ili migriramo, uvek nosimo svoj lični prtljag, i kroz ove predmete možda možemo naslutiti naša prošla životna iskustva. Nadam se da ću istražiti kako lični predmeti nose uspomene i emocije imigrantskih zajednica u vezi sa njihovom prošlošću.
Umetnički put Jessie Lijiaqi predstavlja inspiraciju kako umetnost može služiti kao most za prenošenje emocija i socijalnih poruka. Kroz projekte poput "Kada se gledamo u oči," Jessie uspeva da poveže prošlost sa sadašnjošću, prenoseći univerzalne teme ljubavi, porodice i zajednice. Njena sposobnost da koristi tehnologiju za stvaranje duboko emocionalnih i vizuelno privlačnih dela, zajedno sa posvećenošću predstavljanju glasova marginalizovanih, čini je izuzetnom umetnicom u savremenom umetničkom svetu. Radujemo se njenim budućim projektima i onome što će doneti svetu umetnosti.
Photos: Jessie Lijiaqi