FRANCUSKA
Jean-Paul Soujol Benedetti je umetnik čije fotografsko stvaralaštvo odražava duboku povezanost sa estetikom, čistim formama i minimalističkom filozofijom. Iako je fotografijom počeo da se bavi kasnije u životu, njegova strast prema prirodi, svetlosti i savremenom slikarstvu ga je vodila ka stvaranju dela koja zadivljuju svojom jednostavnošću, ali i složenom igrom linija, boja i formi. Kroz pažljivo izbalansirane kompozicije i tehničku preciznost, Jean-Paul Soujol Benedetti istražuje granice između stvarnog i imaginarnog, između prirodnog i sintetičkog, donoseći nam jedinstvenu viziju sveta kroz svoj objektiv.
Vaša fotografska karijera je duboko inspirisana savremenim slikarstvom. Možete li nam reći kako ste započeli svoj put u svetu fotografije i šta vas je prvobitno privuklo minimalizmu?
Fotografijom sam se počeo baviti kasno, u 51. godini. Lepota prirode i svetlost su me inspirisali da se posvetim fotografiji. Tako sam započeo sa pejzažnom fotografijom. Privlačile su me slabe svetlosti, one koje dolaze pre izlaska sunca ili nakon zalaska; večernje svetlosti. Osetio sam duboku potrebu da pejzaže fotografišem na drugačiji način, koristeći svetlost i kompoziciju da bih istakao jedinstvene karakteristike koje ohrabruju posmatrača da vidi poznate pejzaže na nov i izazovan način. Dobijao sam mnogo pozitivnih povratnih informacija tokom lokalnih izložbi od ljudi koji su bili iznenađeni i zadivljeni onim što sam prikazao. Otkrili su drugačiji pejzaž kroz moje fotografije. Ovo je za mene bilo vrlo motivišuće i ohrabrujuće. Taj period je trajao nekoliko godina, uključujući noćnu fotografiju (Mlečni put, tragovi zvezda) i infracrvenu fotografiju (eksperimentalnu). Zatim sam osetio potrebu da pređem na nešto drugo. Otkriće kvadratnog formata bilo je pravo otkrovenje. To je zaista promenilo moj način fotografisanja. Odmah sam shvatio da će mi ovaj format omogućiti prelazak na drugi fotografski stil. Moja strast prema čistim oblicima, estetici i jednostavnosti u savremenoj umetnosti učinila je minimalizam prirodnim izborom. Zaista sam uživao u tom periodu, jer me je podsticao na veću kreativnost. Morao sam da promenim način fotografisanja, način komponovanja. Morao sam da mislim u kvadratu, a ne samo da pravim kvadratne isječke slike. Pronašao sam format koji mi odgovara i koji se slaže sa mojim novim fotografskim stilom, ali sam morao da pronađem novu tehniku koja bi se savršeno uklopila s ovom promenom. Zato sam izabrao tehniku dugih ekspozicija. To je takođe bilo veliko otkrovenje uz otkriće ND (Neutral Density) filtera. Od tada, ovaj duo je postao deo mog rada, a kombinujući ga s različitim tehnikama poput ICM (Intentional Camera Movement). Za mene, minimalizam je kreativni izazov. On me podstiče da idem ka suštini. Uzbudljivo je izdvojiti kvintesenciju nekoliko elemenata iz celokupnog prizora koji oko može videti. Možda izgleda jednostavno i lako kada pogledate sliku, ali stvarnost je drugačija i to je ono što me izaziva i motiviše.
Espace Inaugural Contemporary
Vaši radovi često koriste plavu boju i horizont kao ključne elemente. Kako su uticaji umetnika poput Pjera Sulaža, Marka Rotka i Iv Klen oblikovali vašu umetničku viziju?
Plava boja je oduvek bila moja omiljena boja. Plava je život! Plava boja utiče na našu unutrašnju radost; donosi zadovoljstvo i sreću. Pogledajte sivo nebo i plavo nebo, nemamo isti osećaj. Horizont je čista i beskonačna linija koja razdvaja dva elementa. Zato sam odabrao more i njegov horizont kao novi vodič za moje minimalističke projekte sa težnjom ka čistoći i estetici. Otkriće trojice velikih umetnika koje ste spomenuli omogućilo mi je da dublje istražim svoju umetničku potragu i istraživanje boja. Monohromije Iv Klen-a i njegov Bleu (IKB) su me inspirisali u nekim monohromnim kreacijama koje možete videti u portfoliju "Espace Inaugural". Takođe sam bio veoma privučen apstraktnim kompozicijama Marka Rotka, kao što su "Rust and Blue", "Blue divided by blue" i "Yellow, Pink and Lavender on Rose", koje se takođe mogu videti u "Espace Inaugural". Uprkos ovim uticajima, "Espace Inaugural" ostaje vrlo lično delo. Pjera Sulaža i njegov "Outrenoir" otkrio sam u Fabre muzeju u Monpeljeu (Francuska); zaveli su me do same dubine mog bića. Poželeo sam da radim s crnom bojom u fotografiji kao još jednom bojom i da je povežem s plavom. To je ono što se može videti u portfolijima "Contemporary", "Le Bleu dans le Noir", ali i na fotografijama "Black Matter", "Between Real and Unreal". Mislim da je teško uhvatiti kvintesenciju crne u fotografiji. To zahteva veliku preciznost u ekspoziciji u kombinaciji sa suptilnim osvetljenjem koje oblikuje strukturu crne boje. Za mene je to pravi izazov jer se njena materija brzo gubi. Kombinacija crne i plave pruža mi veliki izvor inspiracije i omogućava mi da radim na apstrakciji kako bih stvorio savremena dela ( pogledaj"Contemporary").
Serija 'URSULA' predstavlja inovativan pristup postavljanjem lutke iz izloga u različite situacije. Šta je inspirisalo ovu seriju i koji je njen konceptualni cilj?
Neko vreme sam pokušavao da inkorporiram plastične elemente u svoju minimalističku pejzažnu fotografiju. Hteo sam da dodam nešto sintetičko prirodnom. Sviđa mi se apstrakcija zbog njenog bezvremenog aspekta, ali to nije bilo dovoljno da zadovolji moju kreativnost. Trebalo mi je nešto drugo da je upotpunim, da dodam
novi element, enigmu. Tako sam se okrenuo konceptualnom. To mi omogućava da proširim svoju kreativnost u drugi svet, svet zagonetne mašte. "Kada ideja postane slika" sada je moj novi koncept. Intelektualizovati ideju kako bi se pretvorila u kreaciju. U početku sam tražio plave plastične kamenčiće koje sam želeo da postavim na crnu peskovitu plažu. Kada nisam mogao da pronađem ono što sam tražio, došao sam na ideju da koristim pileće noge. Serija se zove "Chicken Paradise". Cilj je bio raditi na dve suprotstavljene teme. S jedne strane, elegancija, a s druge, vulgarnost u vrlo upadljivim bojama.Nakon ove serije, koja je nastala krajem 2021. i početkom 2022., pileće noge su se razvile u plastičnu lutku iz izloga sa idejom da je postavim u različita okruženja. Krajem 2023. godine rodio se projekat URSULA-1. U ovom projektu, zanimaju me samo noge prelepe URSULE (treba napomenuti čitaocima da je URSULA takođe ime modela).
Zašto samo noge? Po mom mišljenju, ovaj deo tela privlači maštu i pitanja posmatrača. Odlučio sam da ne koristim celo telo kako bih izbegao izgled leša, već sam se opredelio da se igram s različitim delovima lutke kako bih svoje delo učinio zagonetnijim. Rad se sastoji u preciznom postavljanju ove zagonetke u fotografsku kompoziciju kako bi se stvorile slike koje su iznenađujuće, inovativne i estetski prijatne. Pogled posmatrača takođe je veoma važan. On mora sam da interpretira ove slike i da ostavi prostora svojoj mašti. Da zaključim ovu izjavu, citiraću Pjera Sulaža:
"Delo živi od načina na koji ga gledamo. Ono nije ograničeno ni na ono što jeste ni na osobu koja ga je stvorila, već je takođe sačinjeno od osobe koja ga gleda."
(prevedeno sa francuskog).
Serija fotografija: Ursula, umetnika Jean Paul Soujol Benedetti
Vaša umetnost istražuje čistoću linija i oblika. Kako definišete minimalizam u svojoj umetnosti i šta vam ovaj pristup omogućava da izrazite, a što druge tehnike možda ne mogu?
Estetika je oduvek bila u srcu mog rada, a još više kada radimo minimalizam. Kombinacija ova dva elementa omogućava ovu potragu za čistoćom linija i oblika. Za mene, horizont je prvi osećajni element; on mora biti čist i oštar kao nit koja se proteže u prostoru. To je ključni element mog rada. On određuje granicu između prednjeg plana i neba. Za mene, njegova oštrina izaziva osećaj beskonačnosti, ali i razdvajanje dva sveta, koja mogu biti zamagljena, kao u "Espace Inaugural", "Contemporary" i "Fine Art", ili oštra, kao u "Mer en scènes", "Carré bleu" i "Horizon". Volim da budem precizan i rigorozan u linijama i oblicima, kao u "San Cataldo". Ovaj minimalistički i estetski pristup je postignuće, sinteza moje vizije sveta. Digitalna fotografija mi daje preciznost koja mi je potrebna za moje kreacije.
Blue Abstract, umetnika Jean Paul Soujol Benedetti
Vaše fotografije su poznate po izuzetnom tehničkom kvalitetu i preciznosti. Možete li nam reći nešto više o tehnikama koje koristite i kako se pripremate za stvaranje svake fotografije?
Na terenu, nakon što pažljivo pronađem svoj subjekt, uvek postavljam fotoaparat na stativ. To je donekle poput slikarskog štafelaja. Stativ je najvažniji dodatni alat. To je kreativni alat. Omogućava mi da radim duge ekspozicije, bilo zamagljene ili oštre, i takođe mi omogućava da što preciznije podesim horizontalnost mog fotoaparata. Kada je fotoaparat postavljen, postaviću svoje gradirane i neutralne filtere u skladu sa svetlom i trajanjem koje želim da primenim na vreme ekspozicije. Kada se fotografija snimi, ona ostaje skica. Uvek radim u formatu sirovog senzora (RAW) i fotoaparat koristim u manualnom režimu. U mojoj kancelariji, fotografije će dobiti svoj pravi identitet. Skica na terenu postaje kreacija. Obrada na računaru je vrlo dug proces koji može trajati nekoliko dana ili čak nedelja, u zavisnosti od složenosti onoga što tražim. Početna slika prolazi kroz radni proces u tri softverska programa. Svaki donosi svoj set procesa i oni se međusobno nadopunjuju kako bi se proizvela konačna slika, koja se zatim čuva u TIFF formatu (nekonprimovanom za umetničke otiske) i JPEG (digitalna štampa, web) formatima.
Vaši najnoviji radovi postaju sve apstraktniji i uključuju inovativne i konceptualne pristupe. Kako vidite evoluciju svog stila i šta vas pokreće u ovom novom pravcu?
Trenutno radim na dva pola: minimalističkoj fotografiji i konceptualnoj fotografiji. Minimalistička fotografija je podeljena u dve teme: duga ekspozicija za moje pretežno morske pejzaže i apstraktna fotografija koja je bliža savremenom slikarstvu. Ovo poslednje će se razvijati. Njeni resursi su ogromni, neizmerni. Evolucija će biti vođena mojim kreativnim željama, stalnim istraživanjem i budućim inspiracijama. Moj rad sa crnom i plavom se brzo razvija i osećam da ima ogroman potencijal za budućnost. Konceptualni deo mog rada takođe je pun resursa i evoluiraće u druge projekte i stilove.
Šta možemo očekivati od vaših budućih projekata? Da li trenutno razvijate nove serije ili koncepte koje biste želeli da podelite sa našom publikom?
Moji budući projekti će sve više biti u panoramskom formatu sa odnosom 2:1. Već možete to videti u "Contemporary", "Espace Inaugural" i "Le Bleu dans le Noir". Ovaj format mi otvara drugu dimenziju prostora, dodatno pojačavajući viziju beskonačnosti. URSULA će se naravno razvijati u URSULA-2. U ovoj novoj seriji, postaviću njen torzo, njene ruke. Takođe imam dva dalja projekta (2026) na Siciliji, jedan fokusiran na crnu i plavu, nastavak "Contemporary", i drugi više konceptualan, koji će se odvijati u meandrima IL Cretto di Buri. Takođe imam projekat da objavim monografiju, koju će napisati Beatrice Cordaro (istoričar umetnosti i kustos), i učešće na XV Bijenalu umetnosti i dizajna u Firenci koje će se održati u oktobru 2025.
Acidulated, umetnika Jean Paul Soujol Benedetti
Jean-Paul Soujol Benedetti je umetnik koji uspeva da spoji minimalističku estetiku sa konceptualnim izražajem, stvarajući fotografije koje izazivaju posmatrača da preispita granice između umetnosti i stvarnosti. Njegova strast prema čistim formama, kao i kontinuirana evolucija njegovog stila, čine ga jednim od najzanimljivijih umetnika današnjice.
Pozivamo sve ljubitelje umetnosti da posete njegovu ekskluzivnu virtualnu solo izložbu, organizovanu u saradnji sa Artistic Hub magazinom. Ova izložba pruža priliku da se dublje upoznate sa Jean-Paul Soujol Benedetti Benedettijevim radom i otkrijete čaroliju njegovih serija "URSULA" i "Contemporary". Kliknite na link i uronite u svet Jean-Paul Soujol Benedetti: Pogledajte izložbu.