ŠVAJCARSKA
U svetu gde je umetnost često ograničena okvirima i pravilima, Michaela Medea probija te barijere, stvarajući portrete koji oduzimaju dah svojom emocionalnom dubinom i autentičnošću. Kao umetnica koja je prošla kroz transformativni put od industrijskog dizajna do likovnog stvaranja, Michaela je pronašla svoj jedinstveni glas u spontanom i intuitivnom pristupu umetnosti. Njeni radovi nisu samo vizuelni prikazi lica, već intimni pogledi u ljudske duše, gde svaka linija i mrlja nose priču o unutrašnjim svetovima njenih subjekata. Kroz ovaj intervju, zavirite u kreativni proces Michaela Medea, saznajte šta je inspiriše i kako kroz umetnost izražava najdublje delove svoje ličnosti.
Možete li nam reći nešto više o sebi i svom umetničkom putu? Koji su ključni trenutci i iskustva koja su Vas oblikovala kao umetnicu?
Tokom studija industrijskog dizajna prestala sam da crtam analogno zbog straha od kritike i nedostatka samopouzdanja. Umesto toga, posvetila sam se digitalnim medijima, zbog čega sada žalim. Ipak, želja za analognim stvaranjem ostala je duboko u meni. Povremeno sam učestvovala na sastancima za crtanje akta i kasnije pronašla radost u modeliranju glinom i livenju figura u gipsu. Fascinacija ljudima i posebno portretima uvek je bila prisutna.
Godine 2021 preselila sam se u Berlin da bih ponovo studirala. Počela sam studije ilustracije, ali sam ih nakon godinu i po dana prekinula, jer sam tražila više slobode u svom umetničkom izrazu. Tokom letnjeg odmora u obližnjem selu otkrila sam portretnu sliku. Stalne korona mere i ograničen pristup materijalima doveli su do toga da svoje prve serije portreta stvaram na kartonskim pakovanjima.
Potraga za mogućnostima za crtanje lica uživo dovela me je do online sesija koje su nastale tokom lockdown-a. One su pružale odličnu priliku za redovno vežbanje. Tokom trajanja jedne muzičke numere, od jedne do pet minuta, odabrana osoba je crtana od strane svih učesnika. Ove sesije ne samo da poboljšavaju moju sposobnost brzog i preciznog rada, već i moju kreativnost i razumevanje različitih izraza lica i emocija.
Od tada sam stvorila stotine portreta, vođena intenzivnom strašću koja traje do danas. Kao da me nešto stalno vuče dublje u ovaj fascinantni svet. Online sesije su sada sastavni deo moje rutine. Svake nedelje učestvujem na tim sesijama, gde se okuplja do 300 ljudi iz celog sveta da bi crtali jedni druge.
Vaši fiktivni portreti su poznati po izraženoj emocionalnoj dubini. Šta Vas inspiriše da stvarate ove jedinstvene portrete i kako birate teme koje istražujete?
Moji fiktivni portreti se odlikuju intenzivnom emocionalnom dubinom koja proizlazi iz posmatranja ljudi u trenucima kada nisu svesni da ih neko gleda. Fascinira me kako ljudi, kada su uronjeni u svoje misli, ili potpuno izgube emociju sa lica ili nesvesno izraze emocije. To su veoma intimni trenuci. Lice postaje mesto prikazivanja unutrašnjeg sveta osećanja, često izvan uobičajenih standarda lepote. Moj izbor tema snažno je pod uticajem raznovrsnosti ljudskih emocija i iskustava. Posebno me privlače priče o unutrašnjim konfliktima, čežnjama i dubokim osećanjima.
Rod takođe igra ulogu u mojim radovima. Svesno ostavljam rod mojih figura otvorenim kako bih podstakla posmatrača da razmisli o rigidnim konceptima roda i identiteta i da ih preispita. Ostavljaći rodni identitet mojih figura otvorenim, želim da izazovem predstavu da je rod osobe jednoznačna i nepromenljiva osobina.
Takođe, nastojim da gledam slike bez predrasuda, pa često svesno izbegavam tipične karakteristike.
Možete li nas provesti kroz svoj kreativni proces? Kako se Vaša dela razvijaju od početne ideje do završnog rada?
Moj kreativni proces često počinje spontano i intuitivno. Početni potezi i mrlje na platnu postepeno se oblikuju u lica. Ovaj slobodan i neplaniran početak omogućava mi da zadržim određenu slobodu i otvorenost u stvaralačkom procesu.
Izbor prikazanih osoba takođe je intuitivan i inspirisan svakodnevnim susretima, ličnim iskustvima i unutrašnjim impulsima. Često me vode prolazni trenuci i emocionalna dubina koje primećujem kod ljudi u nesvesnim trenucima. Ti momenti hvataju najautentičnije i najneobrađene emocije koje zatim unose život u moje portrete.
Najradije slikam na korišćenim platnima ili materijalima koji bi inače bili odbačeni. To me oslobađa pritiska da stvorim savršenu sliku. Kada zamislim da samo vežbam, često nastaju najbolji
radovi, jer su oslobođeni visokih očekivanja.
Preferiram brzu i impulsivnu radnu metodu, pri čemu slika često nastaje istog dana. Na taj način zaobilazim svog unutrašnjeg kritičara koji nema vremena da se umeša. Takođe, postoji snažna energija koja vibrira na visokom nivou samo određeno vreme. U tim trenucima intenzivnog stvaranja osećam se potpuno usklađeno sa svojom kreativnošću i mogu odmah da prenesem svoje vizije na platno.
Ova metoda mi omogućava da direktno uhvatim i izrazim spontanost i sirove emocije koje su deo mog kreativnog procesa. Dinamika i trenutna rezonanca mog rada odražavaju živu i prolaznu prirodu inspiracije koja me pokreće. Svaki potez četkicom, svaka boja postaju izraz mog trenutnog osećanja, čineći moje umetničke radove živim i autentičnim.
Nakon što je delo završeno, odvajam vreme da ga posmatram i ocenim. Povremeno izvršavam korekcije kada vidim da mogu da poboljšaju rad. Na kraju, samo za nekoliko slika odlučujem da su završene. Mnoge završe na gomili za novu presliku.
U suštini, ne stvaram slike, već se izražavam kroz umetnost. U najboljem slučaju, na kraju mog kreativnog procesa nastaje portret koji mi deluje skladno, koji me dodiruje i odražava moja osećanja. Takav portret ostavljam nepromenjen i spreman za prikazivanje javnosti.
Verujem da je najveći izazov u umetnosti verovati u nešto što još ne postoji, kako bi to moglo da se stvori.
Kako su Vaša iskustva u industrijskom dizajnu i 3D vizualizaciji uticala na vaš umetnički stil i tehnike koje koristite?
Moja iskustva u industrijskom dizajnu i 3D vizualizaciji značajno su oblikovala moj pristup umetnosti. Naučila sam da pažljivo posmatram forme i prostore, što se odražava u preciznosti i detaljima mojih portreta. Takođe, rad sa digitalnim alatima omogućio mi je da razvijem tehničke veštine koje koristim u svom radu, kao i da eksperimentišem sa različitim stilovima i tehnikama.
Koje izložbe i događaji su Vam posebno ostali u sećanju i zašto? Kako su te izložbe uticale na Vaš umetnički razvoj?
Nemam puno iskustva sa izložbama. Godine 2021, zahvaljujući sponzorstvu, prvi put sam izlagala na Swissartexpo na Glavnoj železničkoj stanici u Cirihu. Ta izložba bila je velika čast za mene jer sam tek počela da stvaram umetnost. Ovo iskustvo me je izuzetno motivisalo i otvorilo vrata za nove mogućnosti. Sledeće godine ponovo sam dobila sponzorstvo, a prošle godine učešće na jednom takmičenju dovelo je do lepe grupne izložbe sa drugim talentovanim umetnicima u Kobesenmühle, Niederhelfenschwil ( www.kobesenmühle.ch ) , koja traje do oktobra. Posebno mi je drago što sam već prodala sva tri izložena dela, što me veoma raduje i motiviše.
Moj lični vrhunac je prva samostalna izložba u Kulturpavillon-u u Wilu, koja se uskoro završava. Moji radovi tamo prikazuju veoma ličnu stranu mene. Lica nisu samo ljubazna i vedra, već odražavaju i moja osećanja. Moja umetnost je za mene način komunikacije i prilika da uspostavim kontakt sa drugim ljudima, što mi često nije lako u svakodnevnom životu. Dirne me i puno mi znači kada su posetioci spremni da se udube i pažljivo posmatraju.
Izlaganje na taj način bilo je intenzivno iskustvo – osećala sam se ranjivo i izloženo. Istovremeno, bilo je veoma ispunjavajuće primiti mnoge pozitivne povratne informacije koje su me potvrdile na mom putu i motivisale. Ova izložba mi ne samo da donosi vidljivost i priznanje, već i jača moje samopouzdanje i odlučnost da nastavim u umetnosti i ostanem verna sebi.
Jedna spoznaja koju sam dobila jeste da umetnost koja se svima sviđa često biva smatrana prijatnom, ali ne i dubokom. Takvi radovi retko idu dalje od očiglednog i nude malo prostora za interpretaciju ili dublje razmišljanje.
Kada umetnost privlači sve, možda izbegava suočavanje sa složenim ili neprijatnim temama. Verujem da prava umetnost, koja izaziva različite reakcije, podstiče nas da preispitujemo svoja uverenja i percepcije i proširujemo naše razumevanje sveta oko nas.
Želim da se ubuduće još jasnije pridržavam ovog principa: Ako nešto svi prihvataju, verovatno nisam bila dovoljno hrabra.
Einzelausstellung Kulturpavillon Wil 2024 Ausschnitt aus dem Atelier in St. Gallen Kohlearbeit zum Thema Stille, 100 x 170cm
Koji su vam omiljeni materijali i tehnike za stvaranje portreta? Da li često eksperimentišete sa novim pristupima i materijalima?
Tokom rada često eksperimentišem sa raznim materijalima, zavisno od njihove dostupnosti i moje inspiracije. Volim da radim sa različitim materijalima kako bih stvorila različite teksture i efekte. Što se tiče izbora boja, često preferiram redukovanu paletu, ponekad čak samo crnu i belu, kako bih fokus stavila na sam izraz.
Konstantno sebe izazivam napuštajući poznate tehnike čim ih dovoljno savladam. Ovaj proces je često frustrirajući na početku, jer novi put znači napuštanje zone komfora, što se može odraziti na rezultate. Ipak, prevazilaženje ove faze je veoma važno i u retrospektivi, ovaj korak se skoro uvek pokazuje kao uspešan. Na taj način otkrivam nove stvari i mogu da se dalje razvijam.
U celini, svoju umetnost vidim kao neprekidno istraživanje, oblikovano interakcijom emocija, priča i umetničkih izražajnih sredstava.
Ko ili šta Vas trenutno najviše inspiriše u Vašem radu i zašto? Imate li savet ili preporuku za mlade umetnike koji su tek na početku svog stvaralačkog puta?
Trenutno me najviše inspiriše svakodnevno posmatranje ljudi. Raznovrsnost emocija i izraza koje vidim u svakodnevnim susretima direktno se prenosi u moj rad. Takođe, dela mnogih velikih umetnika kao što su Egon Šile, Marlen Dumas, Amedeo Modiljani, Kejte Kolvic i Tamara de Lempicka imaju dubok uticaj na mene.
Jedna važna lekcija koju sam naučila i želim da podelim je potreba da se ne plašimo radova drugih umetnika koji deluju superiorno, posebno u današnjoj eri društvenih medija. Iako se predstavljaju mnoga impresivna umetnička dela, fokus bi na kraju trebalo da bude na individualnom kreativnom procesu. Izazovno je pronaći svoj put, ali to je ključno za razvoj sopstvenog stila i ne samo kopiranje postojećih dela. Pored radosti stvaranja, vrednost leži i u izražavanju sopstvenih osećanja i iskustava, što umetnosti daje posebnu dubinu i autentičnost.
U teškim vremenima i kada sumnjate u sebe, važno je biti dosledan. Kada se suočim sa kreativnim blokadama, često otkrijem da je fokusiranje na osnovne zadatke, kao što su čišćenje radnog prostora ili priprema materijala, vrlo korisno i pomaže mi da ih prevaziđem. Još jedan vredan savet je redovno učestvovanje na sastancima sa drugim umetnicima radi zajedničkog crtanja ili slikanja. Rad i stvaranje rutine igraju ključnu ulogu. Energija i inspiracija drugih umetnika mogu pomoći da se revitalizuje sopstvena motivacija i posveti se intenzivnije sopstvenom stvaranju.
Moj savet mladim umetnicima je da se inspirišu raznovrsnim utiscima, ali da se ne obeshrabre zbog količine impresivnih radova. Važno je zadržati poverenje u sopstveni kreativni glas i ne upoređivati se previše sa drugima. Ostati radoznao, sklon eksperimentisanju i otvoren za nova iskustva – to su ključevi za pronalaženje i sledjenje sopstvenog puta u umetnosti. Ovo je i podsetnik samoj sebi.
Na čemu trenutno radite i da li imate planirane projekte ili događaje koje biste želeli da podelite sa nama?
Trenutno radim na raznim projektima i radujem se daljem razvoju svoje umetničke karijere. Iako sam još relativno nova u svetu umetnosti, već sam imala priliku da učestvujem na nekoliko grupnih i samostalnih izložbi.
Trenutno imam veliki zadatak: oslikavanje zida od 6 x 2,5 metara u Ženevi, što je izazov kojem se posebno radujem.
Takođe, u septembru me čeka još jedna samostalna izložba, a za 2025. godinu već su u planu dva termina za izložbe. Uzbuđena sam zbog svega što predstoji i radujem se što ću moći da nastavim da predstavljam svoju umetnost i stičem nova iskustva.
Zašto se bavite umetnošću? Zašto Vam je umetnost toliko važna?
Umetnost mi pomaže da prevaziđem teška vremena. Zbog nedostatka elokvencije i poteškoća u komunikaciji sa ljudima, nadam se da ću kroz svoje slike pronaći način da se izrazim i uspostavim veze. Umetnost mi omogućava da budem viđena i shvaćena dok delim svoja osećanja i misli. Kada ljudi oštro odbace moje radove, osećam kao da odbacuju i mene i odbijaju dijalog sa mnom. To je posebno na početku bilo izazovno za mene, ali učim kako da se nosim s tim. Važno mi je da ostanem autentična.
Za mene je umetnost neophodno sredstvo komunikacije i samoizražavanja. Predstavlja moj pogled na svet. Verujem da kroz iskreno deljenje svojih perspektiva ispunjavamo pravi smisao umetnosti.
Kreiranjem umetnosti pružamo ogledalo koje drugima omogućava da se suoče sa sopstvenim skrivenim slikama o sebi.
Kroz reči Michaele Medea, otkrili smo svet ispunjen strašću, kreativnošću i beskrajnom radoznalošću. Njeni fiktivni portreti nisu samo umetnička dela, već poziv na introspekciju i povezivanje sa sopstvenim emocijama. Michaela nam pokazuje da umetnost nema granica i da kroz svaku potez četkicom možemo otkriti nešto novo o sebi i svetu oko nas.
Pozivamo vas da nastavite da pratite rad Michaela Medea i da se bliže upoznate sa njenim fascinantnim umetničkim opusom. Posetite njenu zvaničnu web stranicu i Instagram profil kako biste bili u toku sa njenim najnovijim projektima i izložbama. Doživite umetnost koja duboko dotiče i inspiriše.