Kazuhisa Oishi nije samo fotograf, već posmatrač prirode koji beleži njenu tišinu i snagu kroz objektiv. Njegova ljubav prema divljim pejzažima Japana i strast prema cvetovima koji cvetaju daleko od očiju ljudi prožimaju svaku njegovu fotografiju. Rođen u Shizuoki, u srcu prirodnih bogatstava Japana, Oishi je razvio duboku povezanost sa svetom oko sebe. Njegove fotografije su vizuelni zapisi tihih priča iz prirode, a ovaj intervju nam pruža priliku da bliže upoznamo umetnika koji kroz svoj rad slavi harmoniju između čoveka i prirode.
Vaša ljubav prema prirodi i njenoj lepoti jasno se odražava u vašim radovima. Kako je odrastanje u prirodnom okruženju Shizuoke uticalo na to da postanete fotograf? Možete li podeliti trenutak kada ste shvatili da je fotografija vaš poziv?
Zdravo, drago mi je da imam priliku da vam se predstavim. Ja sam Kazuhisa Oishi, fotograf prirode koji živi u Japanu. Kao Japanac, imam veliku čast što imam priliku da podelim i predstavim svoju priču internacionalnoj publici. Želim duboko da se zahvalim kustoskom timu Artistic Hub-a.
Moja zemlja, Japan, nalazi se između 25 i 45 stepeni severne geografske širine, sa klimatskom zonom koja se prostire od suptropske na jugu do subarktičke na severu, što stvara širok spektar prirodnih okruženja. Japan ima 47 prefektura, a Shizuoka prefektura, gde sam rođen, nalazi se između Tokija i Osake i igra vrlo važnu ulogu kao glavna arterija koja povezuje Istok i Zapad, sa Šinkansen vozom, autoputem Tomei i prugom Tokaido.Prefektura Shizuoka proteže se 140 kilometara od istoka ka zapadu i obuhvata mnoge predivne pejzaže, kao što su planina Fudži, poluostrvo Izu, Južni Alpi i jezero Hamana, kao i planine i more. Čak i u gradu u kojem sam rođen i odrastao, planine i šume bile su uobičajen prizor u predgrađima. Kad se osvrnem unazad, mislim da mi je tako predivno prirodno okruženje pomoglo da razvijem senzibilitet potreban da postanem fotograf prirode.
Moj prvi susret sa fotografijom i kamerama nije započeo sa namerom da postanem fotograf prirode, već sa idejom da ponesem digitalni fotoaparat na putovanje kako bih slikao pejzaže.Takođe sam rođen sa temperamentom nazvanim "potraga za intenzivnim senzacijama" (HSS). Osetljiv sam, ranjiv, radoznao i dinamičan. Verujem da mi je ovaj HSS temperament dao poziv da postanem fotograf.
Divlje cveće postalo je centralna tema vaših fotografija. Šta vas je privuklo ovom aspektu prirode i kako hvatate njihovu tihu lepotu u vašim fotografijama? Postoji li specifičan cvet ili trenutak u prirodi koji vas posebno inspiriše?
Divlje cveće je jedna od najvažnijih tema za mene i tema kojoj bih trebalo da posvetim život. Moj prvi susret sa divljim cvećem dogodio se na proleće 2020. godine, kada sam video Kumagai travu u šumi mog rodnog grada. Cvetali su prelepo u šumi, kao da slave proleće. Ne dobijaju uputstva od nekoga da procvetaju i izrastu. Oni sami svojim telima osećaju promene godišnjih doba i, na neki čudan način, shvataju kada je vreme za cvetanje. Oni ne postoje niti cvetaju zbog nekoga, već jednostavno postoje kao deo prirode. Ne mogu a da ne osetim misteriju i čudo životne snage divljih biljaka dok pupaju, cvetaju i donose seme. Trenutak u životnom ciklusu divljeg cveta kada je njegova životna snaga najjača je trenutak kada cveta. Želim da zabeležim te najlepše trenutke cvetanja divljih biljaka kroz moj objektiv, komunicirajući sa njima. Postoji mnogo cvetova koji su me impresionirali u prošlosti, ali ako moram da izdvojim nekoliko, to bi bili kitadakesou, japanski slez i shirahigesou.
Sezonske promene koje prikazujete – od cvetanja trešnjinih cvetova do jesenjeg lišća – ključna su karakteristika vašeg rada. Kako pristupate fotografisanju ovih prolaznih trenutaka i koje emocije želite da publika oseti gledajući ih?
Japanci od davnina cene fine sezonske promene, poput trešnjinih cvetova, jesenjeg lišća, kamelija i japanskih šljiva. To je deo japanske kulture na koju smo ponosni. Na primer, iako trešnjin cvet someiyoshino, jedan od reprezentativnih cvetova Japana, cveta u proleće, vreme cvetanja nije isto širom Japana. Pored toga, vreme u Japanu u proleće menja se iz dana u dan, pa nije uvek moguće fotografisati trešnjine cvetove pod vedrim nebom. Prilika za fotografisanje u velikoj meri zavisi od sreće i predstavlja priliku koja se događa jednom u životu. Kako bih izbegao propuštanje ovih prilika, veoma je važno svakodnevno proveravati vremenske uslove na sajtu JMA i satelitske slike.
Mnogi strani posetioci znaju da je Japan poznat po planini Fudži. Možda ne znaju da prefektura Shizuoka ima trešnjine cvetove koji počinju da cvetaju već krajem januara. Fotografišem trešnjine cvetove od februara do kraja aprila i jesenje lišće od oktobra do novembra, uključujući i rane cvetove trešanja. Kroz moje pejzažne fotografije, nadam se da ćete moći da osetite tradicionalnu japansku kulturu četiri godišnja doba, koju Japanci neguju od davnina.
Na vašoj fotografiji "Higanbana i zalazak sunca," izazivate osećaje prolaznosti i melanholije kroz igru svetlosti i cveća. Kako vam prirodni elementi poput svetlosti i sezonskog cvetanja pomažu da izrazite emocije i povežete se sa vašim gledaocima?
Za higanbanu se kaže da je u davna vremena stigla u Japan iz Kine i može se naći širom japanskog arhipelaga. Raste divlje na obalama, nasipima, pored puteva, groblja, pruga i drugih mesta gde žive i rade ljudi. Njeno latinsko naučno ime je Lycoris radiata. Na japanskom, ima mnogo drugih imena, uključujući higanbana, kao i druga imena poput manjushage. U Japanu postoji kalendarski dan nazvan Ohigan, koji obeležava promenu godišnjih doba, i ime higanbana potiče od prelepih crvenih cvetnih stabljika koje iznenada izbijaju iz zemlje i cvetaju tokom perioda Ohigan. Sećam se da je dan kada sam fotografisao ovaj prizor bio poseban.
Oko 23. septembra 2022. godine, prefektura Shizuoka, gde živim, bila je pogođena ogromnim količinama kiše, što je izazvalo izlivanje reka. Kuća roditelja moje majke takođe je bila pogođena poplavama i voda je prodrla ispod poda. Tokom praznika, cela moja porodica otišla je da pomogne u čišćenju. Te večeri sam se osećao veoma tužno i potišteno. Hteo sam da izrazim taj osećaj kroz kompoziciju "higanbane" i zalazećeg sunca koje se reflektovalo na površini reke, pa sam dovršio ovaj rad. Kada fotografišem divlje cveće, pozadina cveća je jedan od najvažnijih elemenata za stvaranje zadovoljavajuće slike. Postoje mnogi uslovi pod kojima se plavo nebo, sunce, planine i bokeh efekat mogu reflektovati. Trudim se da spojim temu, divlje cveće, sa pozadinom kako bih proizveo fotografije koje su prelepe i najbolje umetničko delo.
Obično sam u transu dok fotografišem, pa možda ne proizvodim često fotografije sa unapred zamišljenim emocijama. Umesto toga, fokusiram se na hvatanje same lepote divljeg cveća i snažno se nadam da ćete kroz moje fotografije doživeti lepotu divljeg cveća i prirode Japana.
Na vašoj fotografiji "Cvatanje repice i planina Fudži," kombinuju se zadivljujući prirodni pejzaži sa simbolima japanske kulture. Šta za vas znači kombinacija prirodne lepote i kulturnog nasleđa i kako to utiče na vaš rad?
Najstarija antologija poezije u Japanu, Manyoshu, sastavljena je u periodu Nara (710-794), a planina Fudži je pomenuta u Manyoshu i od tada je Japanci smatraju bliskom, voljenom i svetom. Planina Fudži je takođe svetska baština, simbol Japana i duhovni centar Japanskog naroda. Mesto gde je ova fotografija snimljena zove se Koibito Misaki (Zaliv zaljubljenih) u Doi-cho, gradu Izu, na poluostrvu Izu, odakle možete videti zaliv Suruga i veličanstvenu i prelepu planinu Fudži. Ovo područje je zasađeno ranim trešnjama koje cvetaju početkom februara, najavljujući dolazak ranog proleća. Ova fotografija je nastala kada sam naišao na cvetove iz porodice krstašica u punom cvatu i zapitao se da li bih mogao da ih spojim sa planinom Fudži. Fotografija je snimljena početkom februara, i iako je to vreme ranog proleća, još je bilo hladno sa jakim severnim vetrom. Planina Fudži može se videti veoma jasno tokom hladne sezone, jer je vazduh kristalno čist. Planina Fudži, simbol Japana, i repica u punom cvatu oslikavaju osetljivost i kulturu Japanskog naroda da poštuje i ceni prirodu, koju naši preci neguju od davnina, i veoma sam ponosan na to kao Japanac .Nadam se da ćete moći to osetiti kroz moj rad.
Kako se vaša umetnička karijera razvija, da li planirate da nastavite istraživanje prirode i divljeg cveća, ili želite da eksperimentišete sa novim tehnikama ili temama? Šta želite da vaša publika doživi sledeće kroz vaše fotografije?
Još uvek nisam pronašao određeno odredište za ovo umetničko putovanje, ne znam gde idem niti šta pokušavam da postignem. Ono što mogu odlučno reći jeste da će glavna tema mojih radova i dalje biti divlje cveće i priroda. Još uvek postoje mnoge divlje biljke koje cvetaju na mestima koja ne poznajem. Nastaviću da ih tražim. Naravno, možda ću dodati i eksperimentisati sa novim metodama, tehnikama i temama u mojim umetničkim aktivnostima. Nadam se da će svi koji vide moj rad moći da cene ne samo lepotu japanske prirode, već i da shvate da sam ja, Kazuhisa Oishi, umetnik koji se bavi jedinstvenom fotografskom aktivnošću koja se zove japansko divlje cveće.
Penjanje na planine i istraživanje divljih biljaka postali su važan deo vašeg umetničkog procesa. Vaša fotografija često prikazuje tihe, ali moćne pejzaže japanskih planinskih regiona. Šta vas inspiriše da se penjete na planine i fotografišete divlje biljke? Koji aspekti planinske prirode vas najviše privlače?
Japanski arhipelag ima mnogo fascinantnih planina koje se uzdižu od Hokkaida do Kyusha unutar ovog malog ostrva.Južni Alpi, Severni Alpi, Centralni Alpi i planinski venac Yatsugatake u centralnom delu Honshua privlače mnoge planinare. Počeo sam da se bavim planinarenjem ne zbog nekog posebnog događaja, već zbog nejasne želje da jednog dana osvajam planine. Kako su godine prolazile, postao sam ozbiljan planinar i uspeo sam da se popnem na vrhove visoke do 2.500 metara .Tada sam naišao na temu divljih biljaka kao fotografsku temu, i počeo sam da fotografišem alpske biljke kao deo kategorije divljih biljaka. Okruženje u subalpskoj do alpskoj zoni je vrlo surovo, sa vetrovima koji duvaju tokom cele godine i mnogo snega zimi, što je nezamislivo. Alpske biljke su tokom godina evoluirale kako bi se prilagodile ovim okruženjima. Bio sam veoma iznenađen i fasciniran životom, otpornošću i snagom ovih biljaka koje cvetaju na istim mestima svake godine. Vreme i celo planinsko okruženje menja se iz trenutka u trenutak i nikada ne ostaje isto. Vreme u planinama ima zastrašujuću stranu koja nas može iznenaditi, sa olujama i kišom kada je samo nekoliko minuta pre toga bilo sunčano.U budizmu postoji izraz "sve stvari se menjaju". Lično smatram da je ovaj izraz vrlo prikladan za prirodu planina i osećam duboku povezanost sa njim.
Vaša ljubav prema prirodi ogleda se ne samo u vašoj umetnosti, već i u vašoj posvećenosti očuvanju životne sredine. Spomenuli ste želju da kroz svoj rad podržite aktivnosti za očuvanje prirode u Japanu. Kako planirate da doprinesete očuvanju prirode kroz svoju umetnost? Koje konkretne aktivnosti ili organizacije nameravate da podržite kroz donacije od prodaje svojih radova?
Od Industrijske revolucije do danas, čovečanstvo je nastavilo da ubrzano razvija civilizaciju, donoseći nam naprednu tehnologiju, a mi nastavljamo da uživamo u njenim blagodatima. Međutim, od Industrijske revolucije, spaljujemo fosilna goriva poput uglja i nafte kako bismo proizveli energiju, što je rezultiralo emitovanjem ogromnih količina ugljen-dioksida. Kao rezultat, globalno zagrevanje izazvalo je razne ekološke probleme, kao što su porast temperatura, suše, oluje i topljenje glečera širom sveta. Japan nije izuzetak. U planinskom lancu Yatsugatake i alpskim zonama Severnih i Južnih Alpa, alpske biljke cvetaju ranije zbog nedostatka snega, a divlji jeleni u Južnim Alpima penju se do alpske zone i proždiru alpske biljke. Okruženje koje okružuje japansko divlje cveće, uključujući alpske biljke, u velikoj je meri ugroženo i situacija nije dobra. Kroz svoja dela o sezonskim divljim biljkama u Japanu, voleo bih da ljudi širom sveta dožive ne samo trenutne ekološke probleme u Japanu, već i lepotu i dragocenost japanske prirode i kulturu poštovanja i negovanja četiri godišnja doba, koju japanski narod neguje od davnina. Kroz donacije od dela prodaje svojih radova, voleo bih da podržim aktivnosti različitih ekoloških organizacija u Japanu. Još uvek radim na detaljima, ali aktivnosti usmerene na zaštitu i očuvanje prirodnog okruženja planine Fudži, planinskog lanca Yatsugatake, Južnih Alpa, Severnih Alpa i drugih ekoloških grupa u prefekturi Shizuoka i drugde.
Na kraju, možete li nam reći gde se vaši radovi mogu kupiti? Koji je najbolji način da ljubitelji vaše umetnosti nabave vaše fotografije?
Svoje radove prodajem na francuskom umetničkom tržištu Artmajeur koristeći njihovu uslugu štampanja, i kupci mogu da kupe moje radove .Ako ste zainteresovani za kupovinu mojih radova, posetite moj nalog na Artmajeur veb-sajtu. Moj nalog sadrži listu radova na prodaju. Možete naručiti štampane radove sa okvirom ili bez njega.
"Fotografija je moj način povezivanja s prirodom i ljudima. Nadam se da će moje slike inspirisati druge da zastanu, osvrnu se i vide svet onakvim kakav zaista jeste – divlji, slobodan i prelep."
Kroz svoje fotografije, Kazuhisa Oishi ne samo da nam omogućava da doživimo trenutke prolazne lepote, već nas podseća na važnost očuvanja prirodnog sveta. Njegova posvećenost zaštiti prirode i strast prema divljem cveću, zajedno sa njegovom vizijom da podeli te dragocene prizore sa svetom, čine ga umetnikom koji nadmašuje granice vizuelne umetnosti. On ne slika samo pejzaže i biljke – on beleži esenciju prirode i njen neprekidni ciklus postojanja. Kroz ovaj intervju, upoznajemo ne samo umetnika, već i duboko duhovnog čoveka koji je u harmoniji sa prirodom i svetom oko sebe. Njegov rad ostavlja neizbrisiv trag u srcima onih koji ga posmatraju, a njegov glas u očuvanju prirode odjekuje daleko kroz svet umetnosti.
Photos: Kazuhisa Oishi